Nekako se podudarilo, u ulici Francuska 7, u ponedeljak, predstavljena je zbirka pesama “Kada odeš”, Danice Dane Dodić, koja živi i stvara u Francuskoj, u Parizu, a svojim delom i zalaganjem poznata je kao neko ko na najlepše moguće načine povezuje maticu i rasejanje. U Udruženju književnika Srbije, u Beogradu, tim povodom, okupili su se ljubitelji njene poezije, koji su uživali u kazivanim stihovima, ali i u operskim arijama u koje su pretočeni.
O knjizi su govorili Vidak M. Maslovarić, Majo Danilović, Zorica Petrašinović i autorka, a poeziju su govorili Lidija Kitanović, Aleksa Kitanović i autorka; u muzičkim pauzama, sopran Tanja Andrijić, otpevala je nekoliko svojih kompozicija na Danine stihove.
Veče je otvorio Vidak M. Maslovarić koji je istakao da je pesnikinja pomogla da mnogi naši pesnici budu prisutni u Francuskoj, a potom je autorka kazivala svoju pesmu “Kada odeš”.
– Dana nije preterano žurila u reči, saopštavala je u onom trenutku kada je ono što hoće da kaže bilo definitivno spremno. Na početku imamo “Kad odeš”, a završava se “Kad se vratiš”, specifična emocija gde voljeni odlazi u vraća se. I pesnikinja dolazi i odlazi u zavičaj i iz zavičaja; i jedno i drugo joj zadaje bol – kazao je Vidak, a onda se salom začuo zvonki glas Tanje Andrijić, koja je kao opersku ariju otpevala njenu pesmu “Bogorodica”.
Stihove pesama “Putujem”, “Voleti” i “Kad se vratiš” kazivala je Lidija Kitanović.
Recenciju pesničke zbirke, koju je napisao Veroljub Vukašinović, pročitala je Zorica Petrašinović.
“U ovoj knjizi ima nekoliko pesama sa motivima putovanja koji asociraju na Bodlerovu pesmu “Poziv na putovanje”. To je čežnja za osvajanjem nepoznatog, želja za susretima sa ljudima, gradovima, predelima, kontinentima, to je građa i za putovanja u pesmu i kroz pesmu, svejedno čime: avionom, vozom, brodom ili maštom. To su, pre svega pesme “Putujem” i “Plovidba”. Putovati znači isto što i živeti i zavaravati smrt koja nas čeka u noći, iza sumraka”, napisao je Vukašinović.
Potom se, kroz muziku i pesmu, mogla čuti Danina pesma “Planeta”, a onda i stihovi pesama “Let vremena”, “Nit svetlosti” i “Zvuk prirode” u kazivanju Alekse Kitanovića.
– Volim Danu i kao pesnika i kao čoveka. Generacija smo koja nije presudno uticala na istoriju čovečanstva, ali je nešto i ostavila i mi se ne damo – kazao je šaljivo Majo Danilović pa nastavio “mislim da kao pesnici delimo isti lirski izraz. Njena poezija mi je vrlo bliska. Vrlo je posvećena građenju mosta između matice i rasejanja i njeno ime je sinonim za Grad svetlosti”.
Nakon ponovne muzičke pauze, obratila se i autorka. Pesnikinja je pročitala svoju pesmu “Oblakoder”, kazujući potom da živimo u vreme sivih gradova, oblakodera i otuđenja, te da budućnost nije sjajna za mlade ljude.
Veče je odjavio Vidak M. Maslovarić, a prisutni su mogli da porazgovaraju sa autorkom i kupe knjigu sa njenom posvetom.
O autorki
Danica Dana Dodić je rođena 1954. godine u Milutovcu kod Trstenika. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Živi u Parizu, gde se bavi poetskim stvaralaštvom i učestvuje u kulturnom životu srpske dijaspore. Objavila je 7 zbirki poezije. Njene pesme su prevedene na francuski, ruski, bugarski, makedonski, poljski i nemački jezik. Zastupljene su u antologijama i književnim časopisima slovenskih naroda. Član je Udruženja književnika Srbije i Udruženja pisaca “Sedmica” iz Frankfurta. Dobitnica je brojnih značajnih nagrada i priznanja.
Tekstovi za Vesti online
Pesnikinja je, sem u književnim vodama, aktivna i u novinarskim. Prethodnih godina je povremeno pisala za Vesti online o najznačajnijim kulturnim događajima i okupljanjima naših ljudi u Francuskoj.
