Potrošeno je mnogo prostora i vremena za objašnjenja o štetnosti vašingtonskog papira na srpsko-ruske odnose. Ipak, ovde treba imati u vidu jedan detalj. Međudržavni odnosi regulišu se ugovorima o saradnji u određenim oblastima ili zajedničkim odlukama, obično su ratifikovanim u parlamentima, piše Sputnjik.
Srpsko-ruski odnosi ostaju regulisani nedvosmislenim sporazumima, sa jasnim obavezama ugovornih strana. Po pravilu, oni su rezultat višegodišnjih pregovora, uvažavanja obostranih interesa i predstavljaju deo političkog kontinuiteta. Niti ih je moguće jednostavno i jednostrano raskinuti bez ogromne štete (ne samo političke, već i finansijske) po inicijatora takvog koraka, niti je bilo ko najavio ovakvu meru.
Tramp smatra Kinu glavnom pretnjom
U istoj meri kao i Rusija, i EU ima razloga za nelagodu zbog potpisanog sporazuma u Beloj kući. Najveću glavobolju, ipak, cela ova priča donosi Kinezima. Prepoznavanjem Kine kao ključne strateške pretnje globalnim interesima SAD, Donald Tramp je označio i koga će “gađati”.
Zbog isprepletenosti američko-kineskih ekonomskih interesa i činjenice da kineske devizne rezerve iznose preko 3.000 milijardi dolara (u dolarima), Tramp nije u prilici da reaguje naglo, pošto bi to naštetilo američkoj ekonomiji. Zato je krenuo izokola i postepeno, udarivši najpre kinesku konkurenciju američkim multinacionalnim korporacijama i zapadnim tehnološkim gigantima.
Tako se na meti našla i 5G, ali i pitanje “energetske diverzifikacije”, polja za koje su Kinezi više nego zainteresovani (ulazak ili pokušaj ulaska kineskog kapitala u rumunsku nuklearku “Černa voda”, brojne termoelektrane na Balkanu i zainteresovanost za proizvodnju zelene energije u doglednoj budućnosti bi značilo da će postati značajan snabdevač električnom energijom jugoistočne Evrope).
Međutim, za razliku od EU, koja je vezala za sebe serijom čvrstih ugovora sve istočnoevropske zemlje (većina su i članice EU), ili Rusije koja u tom pogledu ima jasnu osnovu za saradnju sa Srbijom, veliki broj najavljenih kineskih projekata su samo neobavezujući memorandumi o razumevanju, pisma o namerama ili čak “izrazi zainteresovanosti” sa formalnom težinom kao i saopštenja za javnost.
Može li Kina da odoli?
U saopštenju Majka Pompea, uperenom protiv kompanije “Huavej”, navodi se da je ostvaren uspeh u Češkoj, Poljskoj, Estoniji, Rumuniji i Letoniji. Nakon saopštenja, pre mesec dana i u Sloveniji, a u vašingtonskom papiru istovetna rečenica pominje se i za Srbiju. Tramp je blizu toga da otrgne od Kineza polovinu od 17 tržišta za 5G mrežu, u vrlo kratkom roku i sa potencijalom da od planiranog “okeana”, za “Huavej” u istočnoj Evropi ostanu tek “jezerca”.
Ono što se predstavlja kao izbacivanje Rusa i Kineza, ovoga puta zapravo je orijentisano pre svega i u najvećoj meri protiv Kineza. Kako će Kina odgovoriti? Kineska diplomatija nije sklona brzim reakcijama. Ostaje da sačekamo. Iz današnje perspektive posmatrano, teško je potvrditi da se teza o “čeličnom prijateljstvu” može održati, ukoliko bude doslednog sprovođenja “vašingtonskih obaveza”. Ukoliko bude onako, kako je to Grenel najavio.
