Sudbina jedne ruske naftne kompanije koja posluje u Srbiji je rešena. “Lukoil” je saopštio da se sa “Gunvor grupom” dogovorio o prodaji celokupne imovine ruske kompanije u inostranstvu.
Profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović rekao je za RTS da situacija u vezi sa NIS-om ima neke sličnosti i da Srbija može da se pita do određene mere, ali da ipak dogovor postižu oni koji su uveli sankcije i oni koji su pogođeni tim sankcijama.
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Slobodan Aćimović rekao je u emisiji “Oko” da ga je iznenadilo koliko brzo se rešila situacija “Lukoila”.
“Ovo je pre svega dobra vest za Srbiju, u kontekstu ovog problema koji već imamo sa jednom našom kompanijom. Mi bismo imali potencijalni problem sa snabdevanjem da se nije rešila ova situacija. U slučaju obustave uvoza sirove nafte ostalo bi nam da uvozimo samo gotova goriva, dizel i benzin. Imali bismo, pre svega, logistički problem kako u relativno kratkom roku nabaviti ogromne količine goriva”, istakao je Aćimović i naveo da bi bilo koja nabavka ili bilo koji tankeri teško mogli da zamene ogromnu preradu koju imamo u Pančevu.
“Imaju neke sličnosti, a imaju i prilično velikih razlika. Ovo se ne radi samo ‘Lukoilu’ kod nas nego se radi o ‘Lukoilu’ svuda izvan Rusije. To je po njihovim podacima negde oko 30 odsto prihoda, odnosno oko 5.000 pumpi. Svuda u regionu je ‘Lukoil’ ozbiljno poznata i priznata kompanija i to se ne radi samo o pumpama, benzinskim stanicama, nego se radi i o dve rafinerije”, objasnio je profesor Ekonomskog fakulteta.
Ključna razlika između “Lukoila” i NIS-a je što je prva kompanija u privatnom, a druga u državnom vlasništvu. Aćimović navodi da vlasnik NIS-a nije samo motivisan biznisom, nego verovatno i političkim interesima.
“Mnogo je lakše izvršiti kupovinu i prodaju nečega što i jedna i druga strana žele i da kupi i da proda. Kompanija ′Gunvor′ je možda manje poznata u javnosti, ali je očigledno trgovac naftom. Kategorizuje se kao četvrta na svetu, formalno sa sedištem u Švajcarskoj. Imaju ulaganja u luke i određena skladišta. Mislim da će im ‘Lukoilova’ mreža jako dobro doći da razviju maloprodaju, što je njima očigledno nedostajalo”, istakao je Aćimović.
Sankcije nisu prepreka za trgovinu
Aćimović ističe da američke sankcije NIS-u nisu prepreka za njegovu trgovinu.
“Treba da imaju motiv i oni koji prodaju i oni koji kupuju. Čini mi se da je u vezi sa NIS-om malo složenije pitanje, zato što je državna kompanija, vlasništvo je ‘Gasproma’, odnosno onaj većinski deo. Onaj koji prodaje bi trebalo da želi da proda. Čini mi se da to u ovom trenutku još tako”, rekao je Aćimović.
Profesor navodi da NIS nije sam sebi napravio problem.
“NIS je dobio sankcije iz Amerike i time je nama u Srbiji napravljen ozbiljan problem. Došli smo u situaciju da imamo neki problem koji moramo nekako da rešimo, ali nismo mi u tome sami, postoji vlasnik NIS-a”, istakao je Aćimović.
Potencijalni problemi sa nacionalizacijom NIS-a
Sagovornik emisije je rekao da je nacionalizacija NIS-a samo teoretski opcija.
“Ja bih voleo da je nikada ne razmatramo, jer bi povukla razne druge negativne implikacije. Pre svega, to su problemi u gasnom snabdevanju, verovatno podizanje cene. Sa druge strane, to bi vrlo negativno uticalo na konkurentnost naše privrede, na mnoge investitore koji rade ovde i koji su upravo iz Evrope došli, zato što imamo relativno niske cene energije. Takođe, to bi direktno uticalo na naše građane i na poskupljenje grejanja. Problem bi bio i potencijalna tužba pred Arbitražnim sudom, verovatno negde u Evropi, pretpostavljam”, naveo je Aćimović.
Aćimović veruje u “poslednjih pet minuta meča” i postizanja dogovora.
“Verujem da ako se održi najavljeni sastanak u Budimpešti između dva predsednika, Trampa i Putina, da će verovatno u nekom segmentu biti i to pomenuto i na neki način rešeno. Mi tu možemo da se pitamo do određene mere, ali da ipak dogovor postižu oni koji su uveli sankcije i oni koji su pogođeni tim sankcijama”, rekao je Aćimović.
Prema Aćimoviću, najlogičnije rešenje za NIS moglo bi doći od mađarskog “Mola”.
