Može li se verovati bezbednosnim garancijama NATO-a

Pixnio

Čak i ako NATO pristane da da pisane garancije da se neće širiti na istok — što je malo verovatno — Rusija ne može verovati tom zapadnom savezu, jer je više puta kršio obećanja i obmanjivao Moskvu, ocenjuje Evgenije Mihajlov, ruski politikolog i stručnjak za međuetničke sukobe.

On je tako prokomentarisao saopštenje ambasade Rusije u Belgiji, koja je navela da će Rusija tražiti od NATO-a pisane garancije o neširenju na istok i poništavanje odluka sa Bukureštanskog samita iz 2008. godine, kada je Zapad obećao članstvo Ukrajini i Gruziji.
„Predsednik Ruske Federacije je svojevremeno izjavio da smo mi uvek poštovali i poštujemo međunarodne dogovore, ali nas stalno obmanjuju i niko se ne drži svojih obećanja. U tom kontekstu smatram da ćemo mi tražiti od NATO-a da odustane od širenja na istok, kao i od odluka sa samita u Bukureštu, ali čak i ako oni na to pristanu, što je malo verovatno, mislim da treba da budemo spremni na još jednu obmanu. Došla su vremena kada se više nikome ne može verovati“, ocenjuje Mihajlov.

Prema njegovim rečima, Rusija sada diplomatskim putem traži čvrste pisane garancije, a ako izostanu „razgovori više neće imati smisla“ i mogu uslediti kontramere, ukoliko ruski bezbednosni interesi budu ugroženi.

„Mi ćemo na nastale pretnje odgovarati drugim merama tj. utvrđivanjem određenih zahteva i obećanja daju mogućnost stranama da i dalje razgovaraju, ali ako NATO to odbije, u uslovima jačanja NATO grupacije u Baltičkom moru, gde Finci već prete našem Kalinjingradu i slično, mislim da ćemo preduzimati kontramere, jačati svoju Ratnu mornaricu i, u slučaju potrebe, reagovati na pretnje vojnim putem, jer tada neće biti nikakvih sporazuma koji ograničavaju upotrebu vojne sile u slučaju pretnje nacionalnoj bezbednosti“, istakao je ekspert.

Rusija je još u decembru 2021. godine, uoči pokretanja Specijalne vojne operacije u Ukrajini, poslala Vašingtonu i NATO-u predloge sporazuma o bezbednosnim garancijama, sa zahtevom da se NATO formalno obaveže da neće širiti savez na istok. Ali, Zapad je ignorisao zahteve Moskve.

Moskva ni danas ne odustaje od te pozicije i insistira da se sve to dokumentuje „na papiru“.

Zapad je mnogo puta prevario Moskvu

Zapad je prevario Moskvu, prekršivši obećanja data na kraju Hladnog rata,1990. godine, da se NATO neće širiti ni milimetar dalje ka istoku u zamenu za njen pristanak na ujedinjenje Nemačke, dok danas stoji na granicama Rusije.

Početkom 1990. godine NATO je imao 16 članica, a danas ih ima 32, među kojima ih je nekoliko koje su nekada bile u sastavu Varšavskog pakta, predvođenog tadašnjim SSSR-om.

Ruski eksperti ocenjuju da su zloupotreba sile, širenje NATO-a na istok, zanemarivanje interesa Rusije doveli do krize koju Evropa danas proživljava. Sve se to moglo izbeći — da su slušali Rusiju.

Međutim, NATO ne odustaje od politike „otvorenih vrata“, koja je potvrđenja upravo na samitu u Bukureštu, 2008. godine prema aspiracijama Ukrajine i Gruzije za članstvom. To je, međutim, za Rusiju „crvena linija“.

Proširenje NATO bloka na istok ne tiče se samo Ukrajine, već i drugih postsovjetskih republika.

„Ako neko i reši da uđe u NATO onda će to biti Ukrajina i moguće Moldavija. Sumnjam da će se Gruzija odlučiti na taj korak. Gruzija je mnogo dobila u situaciji kada nije podržala antiruske sankcije. Gruzijski lider Kavelašvili izjavio je da Evropa i zemlje koje žele da uđu u EU treba da vide šta se dogodilo sa baltičkim i drugim zemljama koje su ušli u EU i NATO, čija je ekonomija oslabila i iz kojih su ljudi počeli da odlaze. Gruzija to ne želi i veliko je pitanje da li će u Gruziji uopšte biti referenduma o ulasku u EU, a što se tiče NATO-a, sada je već jasno da Gruziju u ovom trenutku niko neće uvući. Dakle, ostaju još Ukrajina, kojoj nećemo dozvoliti ulazak u NATO, i Moldavija, koju će moguće pokušati da uvuku u NATO preko Rumunije“, kaže Mihajlov.

Ukrajina se ne odriče svojih težnji da uđe u NATO, što je potvrdila i u svom Ustavu, 2019. godine.

NATO je nastavio politiku „otvorenih vrata“, ali u poslednje vreme neke članice saveza, kao što su Mađarska i Slovačka ne podržavaju prijem Ukrajine u taj blok.

Nakon što je Donald Tramp došao na vlast, SAD su stavile na stranu svoje ambiciozne planove vezane za savez, a obećanja o prijemu Ukrajine u NATO nazvale su greškom.
Dolaskom Trampa u Belu kuću, SAD su zahtevale veće vojne budžete članica i protivile se prijemu Ukrajine u savez.

Trampov dolazak na vlast promenio je situaciju i unutar Severnoatlantske alijanse – prvo je zahtevao da sve zemlje NATO-a povećaju izdatke za odbranu na 5 odsto svog BDP-a, ističući da države moraju same da obezbede svoju bezbednost.

Kakva je sudbina NATO pakta

Svaki izlazak NATO-a na ruske granice predstavlja pretnju za rusku bezbednost.
Izjava ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova da se širenje Severnoatlanske alijanse „ne zaustavlja ni na minut“ duboko je utemeljena. Poslednje zemlje koje su ušle u NATO su Švedska i Finska, čime se dužina kopnene granice Alijanse sa Rusijom više nego udvostručila i danas iznosi oko 2.600 kilometara.

Govoreći o sudbini NATO-a, Mihajlov ocenjuje da ta organizacija u formatu u kojem danas postoji nema budućnost.

„Najverovatnije će doći do raskola i deo zemalja će formirati novi vojno-politički blok. Moguće je da će Poljska, baltičke zemlje, Finska, Švedska napraviti neki novi savez. Francuska i Nemačka trenutno pretenduju na vodeće uloge i moguće je da će se okrenuti nekom novom vojno-političkom savezu ili će pokušati da se pozicioniraju kao jake države. U ovom obliku NATO nema budućnost“, naglašava ekspert.

Mihajlov ističe da budućnost NATO ubrzano potkopavaju borbena dejstva u Ukrajini, jer Alijansa, kako je rekao, uprkos ogromnim naporima, gubi preko svojih saveznika u ovom proksi ratu od ruske armije.

On ocenjuje da su mogući privremeni savezi — Britanija sa Francuskom, ili Nemačka sa Britanijom, ali „dugoročan i moćan blok te zemlje teško da mogu da stvore“.

„Prvo, oni treba da odluče da li Rusiju i ubuduće treba smatrati neprijateljem i odmah nastaviti da ratuju protiv nje – kao što mnogi najavljuju – ili će nastaviti prikrivrene pripreme za budući konflikt, tek onda formirajući potencijalne saveze protiv Moskve, jer svi ti savezi su usmereni isključivo protiv interesa Ruske Federacije“, zaključio je Mihajlov.
NATO je osnovan 1949. godine kao mehanizam za obuzdavanje Moskve. Međutim, nakon raspada socijalističkog bloka i kraja Hladnog rata, taj savez je trebalo rasformirati radi izgradnje novih odnosa sa tadašnjim SSSR-om.

Drugim rečima, raspuštanjem Varšavskog pakta, a zatim i raspadom Sovjetskog Saveza, i NATO je trebalo da bude raspušten, pošto je razlog za njegovo postojanje nestao. Umesto toga, Alijansa je nastavila da se širi i plasira priče o navodnoj ruskoj pretnji, iako je Moskva više puta ponovila da nikada nije nameravala, niti namerava da napadne zemlje NATO-a.
Očigledno je da širenje NATO-a nema nikakve veze sa modernizacijom tog saveza ili osiguranjem bezbednosti u Evropi. Naprotiv, ono predstavlja ozbiljnu provokaciju koja smanjuje nivo međusobnog poverenja i vodi ka eskalaciji.