Neuronaučnici su utvrdili da sviranje nekog muzičkog instrumenta stimuliše moždane funkcije više nego skoro svaka druga aktivnost. Istraživanja su pokazala da muziciranje utiče na stvaranje novih veza između različitih delova mozga, čineći nas inteligentnijim i sposobnim da brzo reagujemo u svakoj situaciji.
Muzika ima mnoštvo blagotvornih dejstava na naše fizičko i umno zdravlje. Sa druge strane, muzika ima veliki značaj i sa sociološkog aspekta. Ona predstavlja internacionalni jezik i povezuje ljude.
Teško je utvrditi kada je u evoluciji čoveka počela da se razvija muzika, ali se može pretpostaviti da se to desilo prilično rano. Danas, svaka kultura i svaki narod ima svoj repertoar pesama, melodija, plesova, a u mnogim slučajevima i svoje vlastite muzičke instrumente. Širom sveta postoji mnoštvo starih i novih muzičkih instrumenata, ne zna im se tačan broj. Neki od njih su jako neobični.
Alpski rog
Rog kao duvački instrument postoji od davnina, različite izrade i naziva na različitim lokacijama širom sveta. Veruje se da je jedan od najstarijih primera australijski muzički instrument Didžeridu, koji su Aboridžini koristili hiljadama godina unazad.
Međutim, nama najpoznatiji je svakako Alpski rog koji se može opisati kao truba dugačka oko 4 metara. Najčešće je korišćen od strane pastira koji žive u Švajcarskoj radi međusobne komunikacije na velikim razdaljinama. O njegovnom tačnom poreklu se i dalje uglavnom raspravlja. Veruje se da potiče od starorimskog instrumenta lituusa, sa kojim ima puno sličnosti, a i koristi se u slične svrhe. Ipak, ne postoji dokument ili neki drugi pouzdan istorijski izvor koji bi potvrdio povezanosti ova dva muzička instrumenta.
Još jedna moguća veza može da bude muzički instrument bučum (bucium). To je vrsta roga kojim se služe pastiri u Rumuniji i Moldaviji, u planinskim oblastima Karpata. Služio je kao sredstvo komunikacije između pastira i njihovih supruga, ili kao znak upozorenja za potencijalne vojne konflikte koji su se dešavali. U Rumuniji žene sviraju ovaj instrument češće nego muškarci. Bučum ima drugačiji zvuk, ali relativno sličan oblik kao alpski rog, a neki istraživači veruju da je stariji od rimskog lituusa.
Konus (školjka)
Prema arheološkim nalazima, ljudi su ovaj muzički instrument koristili još u paleolitu, pre više od 12.000 godina. I danas se upotrebljava širom sveta, svuda gde su staništa velikih školjki . Kon je instrument koji je široko rasprostranjen , od južne Azije do srednje Amerike, na Karibima i u mnogim zemljama Pacifika, kao i u Koreji i Japanu. Kod različitih naroda dolazi u raznim varijacijama i veličinama. U različitim delovima sveta, različito ga i nazivaju. Najčešće se koristi u religiozne i obredne svrhe.
U ostrvskim zemljama, kao što su Fidži ili Havaji, ovaj instrument se naziva Pu, a koristi se kao ceremonijalna truba. U zavisnoti od veličine instrumenta i stila duvanja, zvuk se može preneti na udaljenost veću od 3 km. Za kon su vezane mnoge legende, bio je izuzeno cenjen instrument kod Asteka koji su ga koristili na svim važnim događajima. Povezan je sa mnogim božanstvima, kakva je recimo kod Maja i Asteka bila pernata zmija Kecalkoatl. Ovaj neobičan muzički instrument korišćen je i u vojne svrhe, radi bolje koordinacije vojnih trupa na bojnom polju.
Kon sviraju i neki savremeni muzičari, poput džez tromboniste Stiva Tura, a često se koristi i za jezive pozadinske zvuke u horor filmovima. Između ostalih, korišćen je i u antologijskom hororu Ridlija Skota “Osmi putnik”.
Hidraulofon
Hidraulofon možete da svirate samo ako ste voljni da nakvasite ruke. Iako izgleda komplikovano, sistem je sličan kao kod drvenog instrumenta fagota. Međutim, ovde se zvuk proizvodi uz pomoć tečnosti pod pritiskom. Dakle, umesto da koristite vazduh kao kod drvenog instrumenta, koristićete vodu za stvarenje zvuka.
Voda se pumpa u zakrivljenu cev sa nizom rupica i kroz te rupice izlazi iz cevi. Zvučni mehanizam se postavlja iznad svake rupe. Kada muzičar stavi prst iznad jedne rupice voda se preusmerava na drugu i tako proizvodi ton različite visine. Slično kao kod električne klavijature, hidraulofon može da se „prikači“ na ozvučenje.
Stiven Man, istraživač i pronalazač, kompjuterski HDR fotograf, pojavio se sa ovim instrumentom 80-tih godina prošlog veka. Instrument je izrađen kao sredstvo namenjeno pre svega osobama sa slabim vidom, obzirom da sviranje na hidraulofonu stimuliše rad čula i razvija ih. Hidraulofon daje mogućnost muzičaru da pomoću dodira uspostavi viši nivo kontrole nad svojom muzičkom ekspresijom. Da li iz ovih razloga ili nekih drugih, tek, ovaj čudan Instrument je iz godine u godinu sve više u upotrebi.
Drombulje (jevrejska harfa)
Mali muzički instrument. Sastoji se od fleksibilnog metala ili bambusa od koga se pravi savitljivi jezičak i pričvršćuje se na okvir. Muzičar drži drombulje prislonjene na zube, tako da usta imaju ulogu rezonantne kutije. Zvuk se zatim proizvodi okidanjem jezička na drombulji.
Drombulje proizvode tonove veoma ograničenog opsega, a muzičar dobija različitu visunu tonova pokretanjem usta. Tokom 18. veka u Evropi neki muzičari su napravili drombulje sa dva ili više jezička da bi dobili kompletniji instrument koji može da proizvede više tonova različite visine.
Poreklo drombulja je manje više vezano za Aziju i Okeaniju, a u Evropi su stigle najverovatnije u 14. veku. Neki svrstavaju drombulje u najstarije muzičke instrumente na svetu. Zbog svog specifičnog zvuka, „nežne“ drombulje su se u Aziji i na Tajlandu dovodile u vezu sa meditacijom. U 19. veku u Austriji drombulje su se korsitile za ljubavne serenade. Danas zvuk ovog neobičnog muzičkog insturmenta često možemo čuti u dečijim crtanim filmovima.
Balalajka
Iako tradicionalni ruski narodni instrument, balalajka ima dosta sličnosti sa nekim žičanim instrumentima istočnoazijskih naroda, poput dombre. Dvorske lude i trubaduri u Rusiji svirali su balalajku još krajem 15. i početkom 16. veka. Prvi pisani dokument u kome se pominje balalajka potiče iz 1688. godine, kada je uhapšen jedan ulični svirač koji je pevao pesme protiv vladajuće klase i protiv crkve. Iako su vlasti pokušale da zabrane ulične svirače, to se, naravno, nije dogodilo, a balalajka je postala popularnija nego ikad, naročito među pripadnicima niže i srednje društvene klase. U kasnom 19. veku, gotovo svako domaćinstvo u Rusiji posedovalo je bar po jednu balalajku.
Balalajka ima trouglasti oblik, sličan četvrtini isečene bundeve, što je sasvim logično, pošto su prve balalajke, verovali ili ne, pravljene upravo od bundeve. Moderna verzija ovog muzičkog instrumenta datira iz druge polovine 19. veka, a izradio ju je čuveni ruski muzičar Vasilij Vasiljevič Andrejev. Balalajke uobičajeno dolaze u pet standardnih dimezija, najmanja dužine 51, a najveća čak 177 cm.
