Tanjug
Auto-put Beograd - Zagreb

Prema rezultatima istraživanja, žitelji južne Evrope su skloniji nepristojnom ponašanju u vožnji nego njihovi severni susedi, a najkreativnijim pogrdnim izrazima se koriste Francuzi i Grci u ophođenju sa ostalim učesnicima u saobraćaju.

U anketi koju su sproveli Fondacija za auto-puteve „Vinči“ i agencija „Ipsos“ u 11 evropskih država, čak 70 odsto ispitanih vozača u Grčkoj i Francuskoj je priznalo da psuje druge učesnike u saobraćaju, što je znatno iznad evropskog proseka koji se kreće oko 55 procenata.

Grci se takođe ističu i po broju vozača koji priznaju da voze nepropisno blizu i ne drže odstojanje od vozila ispred sebe, posebno onih koji im idu na živce – čak njih 47 odsto.

Od korišćenja sirene najmanje se uzdržavaju Španci, Italijani i Grci. Stanovnici ovih zemalja su, zajedno sa Poljacima, najspremniji da izađu iz vozila da bi raspravili problem sa vozačem koji ih nervira. S druge strane, preticanje sa pogrešne strane uglavnom praktikuju Holanđani, Španci i Britanci.

Sve sam „genija za vožnju“

Ipak, zajedničko svim Evropljanima je što sebe smatraju sposobnijim vozačima od ostalih oko sebe. Čak 97 odsto ispitanika je u anketi opisalo sebe kao vozača sa makar jednom dobrom osobinom – 76 odsto je za sebe reklo da su „oprezni“, a 59 odsto ispitanika sebe smatra „smirenim“ vozačem. Nasuprot tome, samo tri odsto ispitanika je priznalo da je „agresivan“ vozač, a reč „neodgovoran“ je upotrebilo samo jedan odsto anketiranih.

S druge strane, skoro svi ispitanici su za druge učesnike u saobraćaju mnogo slobodnije birali reči – 83 odsto ispitanika je navelo bar jednu negativnu karakteristiku drugih vozača, a gotovo polovina, njih 45odsto, opisuje druge vozače kao „neodgovorne“. Često su se javljali i epiteti poput „opasan“, „agresivan“ i „nervozan“.

Manje se gine na putevima

Prema podacima „Evrostata“, broj smrtnih slučajeva na evropskim putevima opao je u proteklih 10 godina za trećinu. U poređenju sa 37.000 poginulih 2008. godine, 2018. zabeleženo je 23.339 postradalih. U proseku, na svakih milion Evropljana njih 52 pogine u saobraćajnim nesrećama.

Najbezbedniji putevi su u Irskoj, sa samo 29 smrtnih slučajeva na milion stanovnika. Slični rezultati nalaze se i u Danskoj i Švedskoj, dok su putevi najopasniji u istočnoj Evropi, pre svega Hrvatskoj, Bugarskoj, i Rumuniji, gde je na milion stanovnika njih 96 izgubi život na putu.

1 KOMENTAR

  1. Nazalost i Srbija je tu negde sa priblizno istim broj poginulih na milion stanovnika, izmedju 90 i 100. Srecom, postoji i kod tendencija smanjanja broja poginulih, ali manje zbog „boljih“ vozaca, a vise zbog novih autoputeva koji zamenjuju najgore deonice. Kod nas je specificno veliki broj poginulih pesaka, biciklista i motociklista, kao i ekstremno mnogo stradalih u rane jutarnje sate posle provoda i opijanja u kafani ili kaficu. Dakle, ima prostora da se broj stradalih znatno smanji, samo se treba fokusirati na kriticne grupe, a ne maltretirati vozace koji voze 55 Km/h po sirokim gradskim bulevarkima gde nema nigde nikog, ali je dozvoljeno besmislenih 50 Km/h. Sa fokusom na pesake, bicikliste, motocikliste i vozace koji divljaju, moze da se prepolovi broj stradalih za samo 3-4 godine.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime