Postoje trenuci u vezi kada vas partner nervira toliko da se na sekund zapitate da li ste uopšte na istoj strani. Ne zato što ga ne volite, nego zato što ste umorni, preosetljivi, puni svojih misli, i samo biste želeli da bude mirno, jednostavno, lako. A onda baš tada, kada vam je najmanje do razgovora, on otvori temu. Ili primeti nešto što ste pokušali da preskočite. Ili vas gura da uradite nešto što vam se ne radi. I vi u sebi pomislite: „Bože, zar opet?“
U popularnoj slici ljubavi, ljubav bi trebalo da bude utešna. Da vas smiri, potvrdi, zaštiti od neprijatnosti. Međutim, stvarna, duboka ljubav često izgleda drugačije. Nekada nije udobna. Nekada je čak iritantna, jer traži prisutnost, angažman i spremnost da se ne beži od onoga što je važno.
Zato neke navike koje vas izluđuju nisu znak da nešto ne štima, već ponekad znak da je partner emotivno uložen više nego što mislite. Evo tri takve navike.
Navika 1: Ne pušta stvari dok zaista nisu rešene
Ovo je ona navika koja ume da iscrpi, jer deluje kao da partner ne ume da pusti stvari. Vi mislite da je gotovo, da je prošlo, da ste se već pomirili sa tim. Emocije su se smirile, dani idu dalje, a onda, sasvim neočekivano, dok perete sudove ili ležite u krevetu pred spavanje, on kaže: „Znaš… još mi stoji ono od prekjuče.“
I vi odmah osetite ono poznato stezanje, jer vam se ne vraća na to, jer biste najradije da sve ostane u tišini.
Ali istina je da neki ljudi ne insistiraju zato što vole svađu, već zato što ne vole distance. Partner koji se vraća na problem često nije neko ko traži dramu, već neko kome je važno da se između vas ne gomilaju neizgovorene stvari.
Jer najgore u vezama nisu velike rasprave, već mala, prećutana nezadovoljstva koja ostanu da stoje kao zid. I zato, koliko god to u trenutku nerviralo, ova navika često znači samo jedno: „Važno mi je šta se dešava između nas.“
Navika 2: Podstiče vas da radite stvari koje vam nisu prijatne
Druga navika izgleda kao guranje, kao insistiranje na nečemu što vam se ne radi. Vi kažete da ste umorni, da vam nije do izlaska, da vam je neprijatno, da biste najradije ostali kod kuće, u svom miru, u pidžami, bez obaveza.
A partner kaže: „Hajde. Biće ti dobro. Samo kreni.“
I vi u sebi pomislite: „Zašto me teraš?“
Ali razlika između pritiska i podrške je ogromna. U zdravim vezama partner vas ne gura preko granica, već vas podseća na ono što možete onda kada vi zaboravite.
Nekada vas vidi jasnije nego što vi vidite sebe u trenutku nesigurnosti. Podsticanje nije uvek romantično, često je naporno i izaziva otpor, ali iza njega se neretko krije poruka: „Verujem u tebe.“
Ljubav nije samo prihvatanje. Ljubav je i vera u vaš rast.
Navika 3: Primećuje sitnice koje biste vi najradije preskočili
Treća navika je možda najintimnija, jer nema veze sa velikim rečima, već sa sitnicama. Partner primećuje ono što ste vi pokušali da sakrijete.
Vi mislite da ste sve upakovale u osmeh, da ste normalne, da je sve okej, a on pogleda i kaže: „Jesi li dobro? Nisi mi svoja.“
I vi se iznervirate, jer ne želite da ulazite u to, jer možda ni same ne znate šta vam je, jer biste najradije da prođe.
Ali partner koji primećuje sitnice je partner koji nije ravnodušan. Ravnodušnost je ono što ubija ljubav, ne svađe.
Partner koji vidi da ste tiše, da vam pogled nije isti, da ste se povukle, pokazuje da je prisutan, da ne živi pored vas mehanički, već sa vama.
Možda vas nervira što ne možete „samo da budete mirni“, ali istina je da vas neko voli dovoljno da ne okrene glavu kada nešto u vama utihne.
Ljubav nije uvek nežna, ali je stvarna
Na kraju, ove tri navike imaju jednu zajedničku stvar: nisu uvek prijatne, ali su duboke.
Prava ljubav nije samo „biće sve u redu“. Prava ljubav je i „hajde da ne bežimo“, „hajde da pričamo“, „hajde da rastemo“, „hajde da budemo stvarni“.
Ponekad vas najviše vole oni koji su spremni da budu malo iritantni, ne zato što žele da vas nerviraju, nego zato što ne žele da vas izgube u tišini.
