Tanjug
Zoran Gojković

Lekari koji čine Krizni štab govorili su, između ostalog, o novim merama koje su donete na današnjoj sednici.

Zamenica direktora Instituta „Batut“ dr Darija Kisić Tepavčević odgovorila je na pitanje kako na rad Kriznog štaba utiču lažne vesti, poput one da je jedna medicinska sestra izvršila samoubistvo zbog pritiska.

– Mediji su nam jako bitni u brobi protiv ove bolesti i ja bih se zahvalila svima vama koji ste svakodnevno sa nama u borbi sa virusom. Međutim, svedoci smo, da su pojedinci su sebi dali za pravo da šire netačne i neproverene informacije koje su kontraproduktivne. To nikom ne ide u prilog. Svi imamo isti cilj, da očuvamo svoje zdravlje, svoje porodice i zdravlje nacije.

Na pitanje zašto se i dalje dugo čega na rezultate PCR testova i zašto je bilo onemogućeno testiranje u ambulantama pri domovima zdravlja zbog malog procenata zaraženih rekla je da se povećao broj osoba koje žele da se testiraju.

– Bilo je i onih koji su i više puta tokom jedne nedelje želeli da se testiraju. Bez obzira što su te osobe plaćale za to, a cena je minimalna – onemogućava zaradu, procenat pozitivnosti je ukazao na njihovo nesvrsishodno trošenje. Ne mogu da kažem koji je to tačno momenat, ali očigledno je da je onaj momenat kada je aktivnost virusa bila najmanja.

Povećan je trenutno i broj zahteva zbog putovanja. Testiranja za kliničkim indikacijama, ipak, ističe, sada su prioritet.

– U jednom moemntu jesu ti testovi preusmereni na zavod i instutute radi racionallizacije njihove potrošnje, ali kako sada postoji objektivan razlog za testiranja, ponovo je vraćeno na teren, u kovid ambulantama.

Kada je u pitanju kovid ništa ne može i ne treba da se sakrije, istakla je. Ako nema pacijenata – zatvaraju se bolnice, ako se poveća – otvaraju se.

Poslednjih dana imali smo zastoje, potvrdila je. Sama procedura testiranja, pre svega PCR ne omogućava odmah rezultate.

– Bili su i neki redovi, pre svega ispred Torlaka, sa putnicima koji su želeli da se testiraju na lični zahtev. Treba da se shvati da je limitiran kapacitet laboratorija. Mi jesmo povećavali kapictet, ali su zahtevi višestruko uvećani. Mi smo regrutovali nove laboratorije i nadamo se da će to vreme da se smanji jer je neophodno da se smanji. Da ponovimo, lekari ne leče test, nego leče pacijente zbog težine kliničke slike. Tako da i svi ti pacijenti koji su imali simptome, imali su klinički pregled, rendgendski i laboratorijske analize – rekla je Kisić Tepavčević.

– Da, postoje pacijenti koji čekaju sa simptoma, ali svi oni sa težinom kliničke slike su hospitalizovani – kazale je Kisić Tepavčević, dodavši da postoje i kod nas i u svetu osobe čiji PCR test pokazuje sa svim simptomima da su negativni.

– Što se tiče maski na otvorenom, nisu obavezne, na nivou su preporuke. Obvezne su ako ste na otvorenom a ne možete da obezbedite udaljenost od 1,5 metar. Recimo, ako čekate u redu. Što se tiče starosne granice, ne postoji nijedan uzrast koji je bezbedan. Svi mi koji nemamo imunitet, a jesmo osetljivi. U vezi sa najmlađom kategorijom stanovnika, primenjuje se isti princip kao za najstarije. Roditeljima se preporučuje da ih ne dovode u situacije sa povećanim rizikom, u redove i gde je povećan broj ljudi – rekla je Kisić Tepavčević, navodeći da je potrebna neka mehanička zaštita, u formi platna, osvrćući se na pitanje kako da se zaštite deca ako im ne odgovaraju maske koje se nalaze u prodaji.

Prenapregnut sistem

– Zdravstveni sistem republike Srbije je blago rečeno prenapregnut – rekao je dr Zoran Gojković kada je reč o popunjenosti bolnica.

– Kapaciteti su popunjeni skoro do maksimuma. Ne možemo iz dana u dan otvarati nova odeljenja, praviti nove bolnice za jedan dan. Ne mogu lekari da rade po ceo dan koliko rade već mesecima i oni žrtvuju svoje zdravlje – dodao je on.

Gojković kaže da postoji ogroman broj nekovid pacijenata koji u ovom tenutku sigurno trpe.

– Morate da shvatiti da smo na prekretnici kada je u pitanju zdravstveni sistem. Nemoguće je praviti nove kapacitete, možemo otvarari arene, sajmove ali nema ko da leči. Jedina šansa nam je preventiva i da radimo ono što struka traži – rekao je Gojković.

On je rekao da bi samo tako uzlazna linija mogla da padne za sedam do 10 dana.

Vakcine

Na pitanje i konstataciju novinara da je predsednik Vučić danas rekao da jedna zemlja je počela da koristi vakcinu, a građani Srbije među prvima mogu da očekuju da budu vakcinisani.

– Siguran sam da predsednik nije rekao da je vakcina gotova. Nisam tako baš razumeo. Nije tajna da više farmaceutskih kuća radi na vakcini. Mi, naravno, aktivno sarađujemo sa svim zemljama koje rade i pokušavaju da iznađu lek, odnosno pronađu vakcinu, imamo kontakte i sa engleskim firmama, i u Rusiji, Kini… U zavisnosti od toga, izuzezno je važno stati prvi u red. I sve pare sveta u martu nisu mogle da obezbede i zaštitu opremu i lekove, nego su to prvenstveno bile lična poznanstva i spoljna politika pojedinih država. Mi ćemo biti jedna od zemalja koja će biti u mogućnsoti da primeni vakcinu koja je bezbedna, nadam se. O tome je predsednik Vučić danas pričao – rekao je Gojković.

Kisić Tepavčević je dodala da su sve vakcine još uvek potencijalne.

– Sve te vakcine su u različitim fazama. Mi radimo intezivnu komunikaciju sa svim tim kućama. Kada bude biće velika potražnja i mi smo od samog početka uključeni u ovakvu vrstu istraživanja. Mora da bude jasno da se nijedna vakcina u našoj populaciji neće primenjivati ukoliko ne bude ispunjavala maksimalne kriterijume bezbednosti i efikasnosti – napomenula je Kisić Tepavčević.

O Novom Pazaru

Situacija u Novom Pazaru je složena, ali u poređenju sa nekom od prethodnih dana je bolja, kaže regionalni koordinator Ministarstva zdravlja za kovid pandemiju, grudni hirurg Slobodan Milisavljević.

Prema njegovim rečima, sada je 229 pacijenata u bolnici, u kovid ambulanti je pregledano 260 pacijenata i od toga 160 pacijenata koji su dolazili na prvi pregled, a na respiratoru je troje pacijenata.

– Nije bilo prethodnih dana prebacivanja u tercijarne ustanove u Beograd i Kragujevac“, rekao je na pres konferenciji Milisavljević i dodao da su uspeli u kratkom periodu da uspostave sistem tako što je Opšta bolnica u tom mestu inkorporirana u zdravstveni sistem.

O epidemiološkoj situaciji na KiM

-Epidemiološka situacija na KiM, u sredinama gde živi većinsko srpsko stanovništvo, stabilna je i trenutno u KBC „Kosovska Mitrovica“ smešteno je 75 pacijenata, dok je u poslednja 24 časa jedna osoba izgubila život. Troje pacijenata sa KiM smešteno u KBC „Dr Dragiša Mišović“, dve osobe u Nišu i dve u Kragujevcu, kao i da se tri osobe nalaze na respiratoru – rekla je Kisić Tepavčević.

Bolnički kapaciteti su, kaže ona, još uvek dovoljni u KBC „Kosovska Mitrovica“.

Dodala je i da je početkom ove nedelje jedan đački dom na KiM adaptiran za smeštanje pacijenata sa laškom kliničkom slikom, koji čekaju rezultate test ili su pri kraju sa izlečenjem.

O starosnoj strukturi hospitalizovanih

– Od 14. juna do 14. jula najveći broj osoba hospitalizovan je uzrasta od 30 do 39 godina, odnosno 24,14 odsto. Potom ide grupa od 40 do 49 godina, a gotovo 20 odsto je od 20 do 29 godina. Najveći procenat hospitalizovanih pripada grupi od 20 do 49 godina. Što se tiče smrtnih ishoda gledaćemo da što pre izađemo s tim informacijama – rekla je epidemiolog Darija Kisić Tepavčević.

Privatne laboratorije – uz mininalne zahteve SZO

Kisić Tepavčević izjavila je da će privatne laboratorije, koje budu ispunjavale minimalne zahteve Svetske zdravstvene organizacije, moći da rade PCR testiranja.

– U ovom momentu sedam privatnih laboratorija je podnelo zahtev da radi PCR testiranja, a njima će u današnjem danu biti dostavljen set kriterjuma koji moraju da ispune“, kazala je Kisić Tepavčević I naglasila da su to minimalni zahtevi SZO, te da one laboratorije koje budu ispunjavale će biti više nego dobrodošli.

Kada je reč o brzim serološkim testovima, Kisić Tepavčević je rekla da su zahtevi daleko manji, te da će privatne laboratorije moći da rade i takva testiranja.

Kisić Tepavčević je rekla da se, imajući u vidu visok stepen i infektivnosti i mogućnosti prenosa na laboratoriske radnike zahteva se maksimalan stepen predostrožnosti i biosigurnosni nivo dva plus ili tri sa tačnim setom performansi.

– Da bi radili neku vrstu testira, moraju da ispune minimalne zahteve biosigurnosti i biobezbednosti što uključuje i infektivnost agensa, njegovu mogućnost da se prenose na laboratorijske radnike, a zatim i na opštu popuilaciju – rekla je Kisić Tepavčević i naglasila da je potrebna specifična zaštita i zbog eventualnog inficiranja laboratorijskih radnika.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime