Lična arhiva
Prijateljstvo traje: Članovi Kozare

Ništa Srbina ne može da poremeti. Dok se kroz parisku noć šire nemiri, gore automobili, obijaju prodavnice, naši ljudi organizuju godišnju skupštinu svog udruženja, razgovaraju o prošlim i budućim aktivnostima i sve začine dobrom trpezom, pesmom i igrom. Odvijalo se to u pariskom predgrađu Montroj, skup je organizovao Bojan Sinadinović, čelnik KUD Kozara, udruženja koje postoji više od pet decenija. Učesnicima lepo bilo, jer su po onoj našoj “zasvirali i za pojas zadenuli”, odnosno, zadato odradili, a veseljem začinili.

– Zbog korone, zabrana okupljanja, gubljenja opštinskih prostorija, krize i još koječega, protekli period bio nam je težak. Hvala bogu, završio se, vratili smo se na naše staze, a poodavno, otkako smo ostali bez folklorne sekcije (članstvo se raspršilo po drugim društvima), akcenat stavljamo na Dopunsku nastavu na srpskom jeziku. Imamo u Montroju 40 đaka nad kojima bdi učiteljica Snežana Vojkanović. I, zadovoljan sam, svi smo zadovoljni, naročito što na dopunsku nastavu dolaze i deca iz mešovitih brakova – uvodni je monolog novog – starog predsednika Bojana.

Završena škola: Učiteljica Snežana Vojkanović podelila knjižice i diplome

Kozarčani su beskrajno istrajni svojoj pripadnosti, ali i rado prihvataju druge. Tako su im, ovaj put, kao ispomoć, pristupile Dragana Jeličić, predsednica Svesrpske zajednice Francuske, i Letica Živković, višedecenijski, a potom počasni predsednik KUD Mladost. Dragana je izabrana za potpredsednicu Kozare, a Letica je obavljala ulogu zapisničara i savetodavca (sve mora da bude po Statutu).

Drugari od đačkih dana: Bojan i Saša

Izbori su završeni, a upravu čine Bojan Sinadinović – predsednik sa dvogodišnjim mandatom, Dragana Jeličić i Zorica Dimitrijević – potpredsednice, Konstanca Jovanov i Snežana Vojkanović – sekretari, Vitomir Milinković – blagajnik, uz njih su Živka i Rade Mančić, Anica Hunjadi, Dara Vukasović, Letica Živković i Goran Vukić. Svim nabrojanim uručene su zahvalnice za do sada učinjeno i sa željom da bude dugo i berićetno. Marljivost je na ceni, pa im gromko aplaudiraju Mirjana Hodović, Izvorinka Jovović, Daniel Ristovski, Verica Matine, Diana Savičević i drugi.

Blagajnik Vitomir se ne slama baš od posla, kasa je “šuplja”, ali kad je takvo stanje, predsednik Bojan predlaže i usvaja se – koncert, odnosno, buduće masovno drugarsko veče, pa u septembru ekskurzija do prelepog ostrva Sen Mišel, pretpostavka je, prikupiće nešto novca, a i ne mora, glavno je da bude dobro raspoloženje.

Zahvalnica: Dragana, Bojan, Diana i Zorica

Analiziralo se i planiralo, ali i sa puno sete spominjao pre dve godine preminuli Ilija Miki Vujović, koji je četiri decenije u Kozari bio najodaniji aktivista, humanitarac bez premca i koji je svake godine znao da obraduje decu koja su se lečila u KBC Bežanijska kosa.

Za uspešan rad treba i sva čula nagraditi, pa je Bojan doneo “sepet pun ćevapa”, spravio ih restoran Caričin grad, potom je svako priložio neki svoj gastronomski majstorluk, Zorica je napravila tortu, donosila su se i pića, a onda se začula i muzika, samo naša i to izvorni i novokomponovani melos.

Đaci i roditelji iz Montroja sa učiteljicom

– Ja raspalio moju najdražu pesmu “Hvala ti za dane, hvala ti za noći”, orilo se i do Plažana, moje dedovine. Da me kojim slučajem čuo pokojni Sinan Sakić, odrekao bi se svog hita u moju korist – samouveren je Bojan, rodom iz Sen Morisa, koji je i odličan gitarista.

Mlađanih učenika ovog puta nije bilo, ali jeste prebrojavanja po kojem je na jednog pripadnika jačeg pola – dolazilo po pet dama.

Anica Hunjadi, Dara Vukasović i Zorica Dimitrijević

– Auuu, lepota nama muškarcima – šeretski i kroz osmeh procenjuje Saša Đurđević, Bojanov drugar iz srpske škole. Saša sada pomaže Bojanu, što obojica tumače sa: “Izgradili smo večno prijateljstvo.”

Toma, Ana i Salome na priredbi

Jovanovići

Montrojsku školu na srpskom jeziku pohađaju devetogodišnje bliznakinje Ana i Salome i dve godine stariji brat Toma. Mama im je Đemba Madlin, računovođa, potpuno tamne puti, a svi nose prezime Jovančević, po glavi porodice Ivici, programeru, poreklom iz Petrovca na Mlavi.

– Impresivno je kako su mališani zainteresovani za srpski jezik. Čak je i majka počela malo da priča i piše, jednom mi je bila i na času. Zaista su svi odlični, ali, ipak, moram malo da izdvojim Tomu, on je biser – objašnjava profesorka Snežana.

Ni to nije sve. Dodaje Snežana:

– U Bondiju imam Emili Iren i Gorana Meselđiju, sinčić im je Novak, polaznik prvog razreda. Majka, nastavnik i istraživač, stvarno je neverovatna, čim je otkrila srpski jezik počela je da reklamira našu školu, dovodi mi decu na časove…

Letica Živković

Nezgoda

Ne mogu noge da odole, pa pri prvom taktu – poskoče, ubrzaju, polete. Nažalost, ovaj put se desio jedan maler. Sa stolice hitro poskočila vesela Letica, što pre da zaigra, ali se poklizne, padne, maler pravi, udruženo je dizali kavaljeri. Na sve to, eto, i ozbiljne povrede.

– Nokat mi se slomio – teškim glasom prijavljuje povređena Letica.

Veterani

I godinama i stažom najstariji Kozarčani su veterani Živka (80) i Rade (86) Mančić.

– Gledaj deda Radeta, navio se, čim se čula muzika za igru momentalno se dočepao visoke Dragane. Živka ne reaguje, odobrila suprugu Radetu da bude nestašan – tako govori predsednik Bojan.

Prevoz do kuće

Nemiri po Parizu i predgrađima, od 21 sat ne rade tramvaji i autobusi.

– Šta ćemo sad? – zabrinuto pita Vera Matei.

I dok “ona okom”, domaćin Bojan je već u realizaciji i svojim je kolima, uz Živku, Radeta i Leticu, u sitne sate razvozi po Parizu. Eto, odmah je predsednik opravdao ponovljen izbor za čelnika udruženja.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here