A. Čukić - Vesti
Aleksandar Vučić i Hašim Tači (Foto: Arhiva)

Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost Orhan Dragaš u intervjuu za Kosovo Onlajn kaže da na nastavak dijaloga Beograda i Prištine posle 20 meseci pauze gleda kao na pokušaj EU da povrati svoj razoreni kredibilitet kada je reč o rešavanju jednog od najkomplikovanijih i najtežih problema u njenom dvorištu.

Po njegovim rečima, uspeli su u tom pokušaju i to je dobro.

– EU je isključivi krivac što dijaloga nije bilo 20 meseci, nju su zanimale druge stvari – izbori za Evropski parlament, podela funkcija u Evropskoj komisiji i ostalim organima u Briselu, konsolidovanje nove ekipe… Ni pre toga, dok je Federika Mogerini bila posrednica nije bilo pomaka. EU, a pre svega Nemačka i delom Francuska, ohrabrivale su vladu u Prištini da najpre uvede, a zatim da održava na snazi sankcije u vezi sa srpskom robom i time direktno onemogućavale dijalog. Na sreću, sve je to iza nas. Razgovori pod okriljem Brisela su nastavljeni i to je dobro za čitav proces, iako nisam optimista da će se mnogo razlikovati od prethodnih. Biće spori i pitanje je da li sami po sebi mogu da donesu neki opipljiv rezultat. Ali za Srbiju nema dileme, i predsednik Vučić je to pokazao, bićemo kao i do sada izuzetno ozbiljan i odgovoran pregovarač jer Srbiji je najviše stalo do toga da rešenje bude pronađeno – smatra Dragaš.

Da li otkazivanje sastanka u Vašingtonu i najavljena prodaja nemačkog oružja Kosovu pokazuju da je Berlin preuzeo sve konce u svoje ruke?  

„U ovom trenutku, to je tačno. Nema sumnje da nastavkom dijaloga, koji formalno vode birokrate u Briselu, a pre svih Miroslav Lajčak, rukovodi Nemačka. S obzirom na podršku koju je dobio, Lajčaka bismo pre mogli da nazovemo nemačkim, a ne evropskim izaslanikom za dijalog Beograda i Prištine. Bliska mi je konstatacija jednog britanskog stručnjaka da Lajčakov zadatak nije da pronađe rešenje za Kosovo, već da onemogući da Amerika dovede do rešenja koje bi podrazumevalo teritorijalno razgraničenje. U tome je suština onako nagle i iznenadne akcije, kada je samo nekoliko dana pred sastanak predsednika Vučića i Tačija u Beloj kući objavljena optužnica protiv Tačija i time sabotiran vašingtonski susret. Sve posle toga je potvrda nemačkog preuzimanja procesa i njenog pokušaja da se skrene sa puta direktnog dogovora Beograda i Prištine i vrati na staru stazu, a to je nametanje rešenja koje bi podrazumevalo da Srbija prizna kosovsku nezavisnost u sadašnjim granicama i da mu dopusti da postane član svih međunarodnih organizacija. To je cilj koji Berlin ima od samog početka i ovim pokazuje da od toga ne odustaje.“

Da li su SAD na „čekanju“ do novembra i izbora kada je reč o njihovoj politici prema Balkanu, ali i kosovskom pitanju? 

„Bilo bi veoma naivno misliti da SAD čekaju bilo koga po bilo kom međunarodnom pitanju, pa i pitanju Kosova, a bilo bi veoma glupo pomisliti da su se povukle posle operacije sa Tačijevom optužnicom. Treba imati u vidu da je tom akcijom miniran proces koji je direktno vodila Bela kuća i za čiji je uspeh direktno zainteresovan predsednik SAD, a ne bilo ko u Vašingtonu. Siguran sam da su toga i te kako svesni i u Berlinu. Zato je sasvim realno očekivati da će se SAD punom snagom uskoro ponovo uključiti u ovaj proces i to je vrlo važna i za Srbiju dobra okolnost. Ne samo zbog toga što imaju odlučujući uticaj na kosovske Albance već i zato što su pokazali da žele da se dođe do rešenja koje će iznedriti pregovaračke strane, Srbi i Albanci. To je veliki zaokret u dosadašnjoj američkoj politici prema Balkanu, gde su sva rešenja stizala odozgo, iz Vašingtona, a mi smo bili prinuđeni da ih prihvatamo. S tim u vezi ohrabruju i očekivanja predsednika Vučića da Amerika nije napustila pregovore o Kosovu i da će uslediti njen još snažniji nalet.“

U zavisnosti od toga ko će biti u Beloj kući, Tramp ili Bajden, hoće li se menjati politika Vašingtona prema Srbiji?  

„Prema Srbiji neće, ali dolaskom Bajdena moguća je promena odnosa prema dijalogu o Kosovu, što bi već bila krupna promena uvezi sa naporima za ostvarivanje naših interesa. I sam Džo Bajden je nagovestio takvu promenu u nedavnom intervjuu za portal albanskih iseljenika u Americi, a to je ono što i u Prištini žele da čuju – povratak na staru politiku, po kojoj Amerika smatra Kosovo nezavisnom državom i tačka. Tramp i njegova administracija su svesni da takva politika nije donela rešenje, evo ni posle 12 godina od proglašenja nezavisnosti, kojoj je Amerika bila i kum i glavni globalni promoter. Trampov tim želi da donese rešenje za Kosovo, on za to ima i unutrašnje političke motive, koji za našu stranu nisu nevažni, ali za Srbiju je ključno to što je otvorio mali prozor kroz koji se nazire rešenje, a koje nije – nezavisno Kosovo i tačka. Sa Trampom u Beloj kući, Srbija ima možda jedinstvenu priliku da reši svoje najvažnije državno i nacionalno pitanje na način koji će joj sačuvati obraz, interese i maksimum od mogućeg.“

Koliko na budućnost dijaloga mogu uticati optužnice protiv bivših komandanata OVK?  

„Rekao bih – nimalo. Ko god bude pregovarao u ime Prištine, nosiće u torbi one odluke koje bude dobio od Zapada, a pre svega Amerike. U tom smislu, ništa se nije promenilo od početka, tako da je predsednik Vučić i sa te strane u pravu kada kaže da o Kosovu ne pregovara sa Prištinom, već sa Zapadom. Videli smo i u slučaju kratkotrajne vlade Aljbina Kurtija koliko je to tačno.“

Kako vi vidite kraj dijaloga Beograda i Prištine i postoji li uopšte mogućnost kompromisa?  

„Jedini održiv i dugoročan rezultat biće onaj koji proistekne iz kompromisa dve strane, ne iz neke treće laboratorije. U Srbiji imamo politiku i lidera koji veoma dobro znaju da naše ranije ponašanje i naše odluke nisu doneli ništa dobro i da je nemoguće očekivati drugačiji rezultat ako ne promenimo svoju politiku i svoja očekivanja. Svet je oberučke prigrlio ovakvu poziciju Beograda i predsednika Vučića i time smo nemerljivo poboljšali svoj međunarodni položaj, a samim tim i pregovarački status. Srbija ne želi status kvo, ma koliko se za to zalagale neke uticajne institucije poput Srpske pravoslavne crkve, na primer. I u Prištini su svesni da njihov projekat nezavisne države nije doneo rezultat, a već je mnogo vremena prošlo od te 2008. godine. U ovoj obostranoj svesti da je promena neophodna treba tražiti tačku kompromisa i ja sam siguran da će biti pronađena. Alternativa je dugogodišnje političko, bezbednosno i, što je najvažnije, ekonomsko i demografsko tavorenje na dnu evropske lestvice, uz stalnu pretnju obnavljanja nasilja nad kosovskim Srbima.“

6 KOMENTARA

  1. Pa mi smo budale ako pristanemo da nemacka vodi, oni su patoloski protiv nas. Pitam se koje smo mi amateri od politicara pa sve do pravosudja. Mi jednu uefu ne mozemo da pobedimo pravno. To je strasno.

  2. izgleda da u srbiji svi poznajuzapadnu politiku prema srbiji i svi su hrabriji o zauzimanju ostri stavova prema zapadnoj politici osim politicata koji su nesposobni da progledaju i pokazu ostre rogove posebno prama nemcima i fracuzima

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime