Biljna zamena za šećer – stevija, mogla bi da se koristi za lečenje najtežeg oblika raka, i to bez neželjenih efekata, pokazalo je novo istraživanje.
Studija je objavljena u časopisu “International Journal of Molecular Sciences”, ali su dosadašnja ispitivanja urađena samo na laboratorijskim uzorcima.
Stevija je poznata kao prirodni zaslađivač bez kalorija, ali su istraživači sa Univerziteta u Hirošimi otkrili da ona krije daleko važnije potencijale. Stevija fermentisana sojem bakterije iz listova banane, pokazala je izuzetno antikancerogeno dejstvo na ćelije raka pankreasa – jednog od najagresivnijih i najsmrtonosnijih tumora današnjice.
Ovo otkriće otvara mogućnost razvoja takozvanih probiotičkih terapija za rak.
Na prvi pogled, termin probiotička terapija može zvučati kao deo sveta nepotvrđene alternativne medicine, ali je u pitanju naučno utemeljen pristup koji koristi žive mikroorganizme, najčešće laktobacile i bifidobakterije, da utiču na biološke procese u organizmu – od regulacije imunog odgovora do smanjenja upala i, sve češće, ciljanog delovanja na tumorske ćelije.
U ovom japanskom istraživanju, bakterije iz banana korišćene su da se iz stevije dobije novi spoj sa antikancerogenim svojstvima. Probiotičke kulture ne deluju same kao lek, već služe kao biološki alat za stvaranje moćnijih molekula koje organizam inače ne bi proizveo. Ovaj pristup, poznat kao mikrobna biotransformacija, otvara vrata razvoju potpuno novih terapija.
Sa petogodišnjom stopom preživljavanja manjom od 10%, rak pankreasa spada među najsmrtonosnije vrste karcinoma. Teško se otkriva u ranim fazama, brzo se širi i često ne reaguje na uobičajene metode lečenja poput hemioterapije, radioterapije ili hirurgije. Zato naučnici širom sveta traže nove terapijske opcije.
Istraživački tim predvođen prof. Masanorijem Sugijamom i prof. Narandalaijem Danšiitsodolom pokazao je da fermentacijom ekstrakta stevije pomoću sojeva Lactobacillus plantarum SN13T drastično menja njegov hemijski sastav. Nastaje novo jedinjenje – metilni ester klorogenične kiseline (CAME) – koji snažno deluje toksično na ćelije raka pankreasa (linija PANC-1), a pritom ne šteti zdravim ćelijama bubrega (HEK-293).
Bubrezi su naročito osetljivi na toksičnost lekova, posebno hemioterapijskih. Mnoge citotoksične terapije (kao što je cisplatin) izazivaju oštećenja bubrega, zbog čega se u pretkliničkim studijama često testira štetnost na ćelijama bubrega.
Ćelije bubrega HEK-293 su standardna linija ljudskih embrionalnih bubrežnih ćelija i koriste se kao model za normalne, netumorske ćelije. Njihova otpornost u testiranju znači da bi potencijalna terapija mogla ciljati tumor bez ozbiljnih nuspojava po zdrava tkiva.
CAME, nastao mikrobiološkom transformacijom, mnogo je efikasniji od nefermentisane stevije, pa čak i od same klorogenične kiseline od koje potiče. Ključnu ulogu u ovom procesu imaju enzimi koje proizvode specifične bakterije iz banana.
U kontrolisanim laboratorijskim uslovima naučnici su uporedili dejstvo fermentisanog i nefermentisanog ekstrakta stevije. Pokazalo se da fermentisani ekstrakt (FSLE) mnogo bolje uništava ćelije raka pankreasa, a istovremeno ne nanosi štetu zdravim ćelijama, čak ni u visokim koncentracijama.
Pored toga što stimuliše apoptozu – prirodni mehanizam ćelijske smrti – CAME ima potencijal da selektivno cilja tumorske ćelije, što je veoma važno za razvoj sigurnih antikancerogenih terapija.
Postoji nekoliko razloga zašto neki antikancerogeni spojevi ciljaju tumorske, a ne zdrave ćelije.
Glavni razlog leži u razlikama metabolizma između tumorskih i zdravih ćelija. Tumorske ćelije imaju ubrzan metabolizam i veću potrebu za energijom, zbog čega su osetljivije na spojeve koji izazivaju stres u mitohondrijama i narušavaju ravnotežu oksidanasa i antioksidanasa.
CAME verovatno izaziva oksidativni stres ili poremećaj u signalnim putevima koji su posebno aktivirani u tumorskim ćelijama.
Takođe, receptori i enzimi koji prepoznaju ili razlažu spoj mogu biti više izraženi u tumorskim ćelijama, pa one apsorbuju više aktivne supstance nego zdrave ćelije. Time se delovanje selektivno usmerava na tumor.
Na kraju, apoptoza, odnosno programirana ćelijska smrt, strože je regulisana u zdravim ćelijama, dok su tumorski ćelije bliže pragu aktivacije ovog mehanizma, pa lakše ulaze u apoptozu pod stresom kao što je CAME.
Sledeći korak istraživanja je sprovođenje testova na životinjskim modelima, kako bi se potvrdila efikasnost, bezbednost i optimalne doze CAME-a u stvarnim biološkim uslovima.
Profesor Danshiitsoodol ističe da ovo istraživanje ne samo da produbljuje razumevanje mikrobne biotransformacije biljnih ekstrakata, već i postavlja temelje za korišćenje probiotika kao prirodnih antitumorskih sredstava.
Gastroenterolog dr Božo Radić napominje da fermentacija kao način stvaranja novih ili jačih bioaktivnih spojeva nije nov pristup, već je sve češća praksa u industriji dodataka ishrani i kozmetici.
– Cilj je izbeći iscrpljivanje prirodnih resursa, omogućiti “zelenu” proizvodnju i industrijsku održivost. Zato je veoma interesantno da su autori ovaj princip primenili na ćelijama raka pankreasa – jednom od najotpornijih karcinoma – i dobili vrlo selektivan antikancerogeni efekat jedinjenja nastalog mikrobnom fermentacijom. Naravno, put od ovakvog in vitro modela do gotovog leka je dug, neizvestan i skup, ali ovo je elegantan primer kako se usmerenom fermentacijom mogu generisati funkcionalne molekule sa potencijalom za preciznu buduću terapijsku primenu u medicini – objašnjava Radić.
