Ne cenkaj se sa Crkvom

0

Puno posla oko vinograda: Zaštita vinove loze
 

– Od studentskih dana smo zajedno i naše porodice dele sve dobro i loše. Sa Ljubišom se dopunjujem, on je smireniji, stabilniji, a ja emotivniji, uvek želim da istrčim još metar više u toku dana. Kad treba, ja poguram u poslu, a Ljubiša obuzda moj temperament – kaže Dušan.

Prve vinograde iznajmili su 2005. godine na licitaciji od vranjskog propalog preduzeća Poljoprodukt, na površini od 18 hektara.

– Obnovili smo vinograde, mnogo uložili, proizveli prvo vino 2007. godine, što je izavalo veliku radost. Međutim, brzo je stiglo još veće razočaranje. Na drugoj licitaciji iste godine igrom moćnika smo ih izgubili. Vrlo brzo je došlo do požara, vinogradi su uništeni, a sad je na toj površini posađeno žito. Shvatio sam da nismo sposobni za takve igre i rešio da zajedno podignemo svoje vinograde. Sav novac koji smo zaradili i sva ušteđevina, kao i kredit od 30.000 evra bili su dovoljni za novi početak – navodi Ljubiša.

 

Ovde potpis

Da je sreća u životu i te kako potrebna pokazalo se na njihovom primeru.

– Ljubiša je znao da postoji crkveno zemljište na izlazu iz sela Lopardince, odmah iza Bujanovca, koje je idealno za vinograde. Stupili smo u kontakt za sveštenikom crkve Svete Paraskeve u Rakovcu, a potom sa Eparhijom vranjskom. Uzeli smo 13,5 hektara zemljišta u zakup na 30 godina. Cenu smo odmah prihvatili – smatramo da se ne treba cenkati sa Crkvom jer je vinogradarstvo božja rabota. Za potrebe ove eparhije pravimo i manastirska vina. Saradnja je izuzetna, uz vinogradare mora da je stalno Sveti Trifun, da bdi nad njima, kako bi posao išao božjim i ljudskim putem – ističe Dušan.

Kupovali su tokom godina još zemlje, pa ukupno pod vinogradima danas imaju 26,5 hektara.

– Sela Lopradince i Rakovac, gde su naši vinogradi, imaju odličnu zemlju za uzgajanje svih kvalitetnih vrsta grožđa. Na nadmorskoj visini je od 400 do 500 metara, a ovde na krajnjem jugu vegetacija kasni u odnosu na druge predele za 10 do 15 dana što vinogradima pogoduje. Kvalitet grožđa je vrhunski, pa smo poznatiji kao proizvođači grožđa nego vina. Od godišnje proizvodnje grožđa, 80 odsto ide za prodaju, a 20 odsto za proizvodnju vina. To znači da 150 tona grožđa prodamo, a proizvedemo 30.000 litara vina godišnje. Glavni kupci našeg grožđa su vinarije.

 

Dušan Janjić i Ljubiša Stošić u svom podrumu vina

 

Kraljevski lek

Postoje razne legende o tome ko je i kada zasadio prvo grožđe. Jedna od njih je priča o persijskom kralju Đemu. Seme grožđa je dobio od ptice kojoj je spasao život od zmije. Iz semena je izrasla biljka, koja je posle nekog vremena počela rađati slatko zrnevlje. Kako se loza razvijala, vladar poče višak odlagati u drvenu burad. Međutim, kralju se taj prvobitni opori ukus vina nije dopao, on dade nalog da se na buradi napiše "otrov". Jednog dana najlepša devojka odluči da popije "otrov" iz bureta jer je kralj zanemaruje. Umesto da umre, ona je ozdravila, prolepšala se kao rascvetala ruža i kralj Đem tek tada shvati kakvo mu je seme dala zahvalna ptica, te ga nazva Darou-e Shah, što bi značilo kraljevski lek.

Svoj san su ispunili praveći vina kojima su dali imena dert, alal, basma, aber i kalabalak. Očekuju da Ljubišin sin Lazar, ćerke Tamara, Tijana i Milica, kao i Dušanovi sinovi Nikola i Đorđe budu nastavljači porodičnog posla.

– Počeli smo sa zlatnim i srebrnim medaljama i diplomama na najprestižnijim nacionalnim takmičenjima, a u Pragu smo osvojili srebrnu medalju za naše vino dert – zadovoljan je Dušan.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here