Crna Gora bi, imajući u vidu sve zakonske i ustavne norme, do 15. novembra mogla da ima izbor nove vlade u parlamentu, kaže profesor Ðorđije Blažić.
On tvrdi i da opstrukcija u predlaganju mandatara ne dolazi u obzir.
Blažić je za TV Crne Gore rekao da postoji nedotatak procedure koja se odnosi na određivanje mandatara, ali i da predsednik ne može da odlučuje kako hoće.
– Ono što je nesporno jeste da predsednik ima diskrecionu ocenu za određivanje mandatara. Ono što se često pogrešno tumači jeste šta je ta diskreciona ocena, obično kažu predsednik može kako hoće – ne, predsednik ne može kako hoće – navodi Blažić.
Blažić, koji se 2018. kandidovao za predsednika Crne Gore pa povukao kandidaturu, pojašnjava da diskreciona ocena ne znači samovolju, već je to, kako kaže, samo ovlašćenje da se između više varijanti koju nudi zakonodavac odabere ona kojom se ostvaraje cilj, odnosno svrha norme.
– Šta je ovde cilj odnosno svrha ustavne norme, da se izabre mandatar, odnosno vlada – naveo je Blažić, inače, dekan Fakuteta za državne i evropske studije u Podgorici.
Podsetio je da je za 23. septembar zakazana konstitutivna sednica novog crnogorskog parlamenta, a d anakon toga predsednik države ima rok od 30 dana da predloži mandatara i tu, kako tvrdi, priče o mogućoj opstrukciji u predlaganju mandatara ne dolazi u obzir.
– Ako bi se gledao 14. ili 15 oktobra da se predloži mandatar, skupština može da se relativno brzo zakaže, znači do kraja oktobra, eventulano za mesec dana, znači 15. novembar bi mogao da bude prvi pokušaj, odnosno to nije prvi pokušaj, jer ako predsednik države izađe sa uverenjem da će neka osoba dobiti većinu onda je realno očekivati da će taj 41 poslanik i glasati tako – pojašnjava Blažić.
Navodi da za 30 dana predsednik mora da predloži mandatara i da obavi razgovore sa predstavnicima lista.
– Cilj je da predsednik dobije uverenje da jedna od grupacija ima 41 mandata. Znači da je cilj norme da se vlada izabare. Sve ove priče o opstrukciji, apsolutno ne dolaze u obzir – navodi Blažić.
Napominje, međutim, i da svaka pravna norma može biti izigrana, ali ističe da to ne sme biti cilj.
– U jednoj pravnoj državi je neozbiljno o tome govoriti i pomisliti na to. Zamislite u jednoj državi postaviti pitanje da li će predsednik države da radi svoj posao – zaključio je Blažić, preneo je portal RTCG.
