Da nije veliki borac, Marija Ćulafić davno bi digla ruke od Srbije.
Mlada Beograđanka, diplomac kineskog jezika u ekonomiji i međunarodnoj trgovini, magistar nastave ovog jezika i "student decenije" prestižnog Univerziteta Dalijan na severu Kine, odbila je brojne primamljive poslovne ponude azijskih i zemalja Evropske unije, vrativši se kući sa prosekom ocena 98 od 100 bodova. Umesto da je, zbog dobrih privrednih odnosa, važnih projekata dve zemlje i potrebe za takvim kadrovima Srbija oberučke prihvati, dočekalo je nepriznavanje diplome, i brojne profesionalne prepreke. Savladala ih je, kaže, zbog velike ljubavi prema domovini.
– U Kini su me naučili koliko treba voleti svoju zemlju i uvidela sam da je važno imati identitet i voleti državu iz koje potičete – kaže Marija.
Ako Srbiji nije bila potrebna, jeste ovoj svetskoj ekonomskoj sili, pa danas radi kao poslovni asistent u Ekonomsko-trgovinskom odeljenju Ambasade Narodne Republike Kine u Beogradu i važna je karika u privrednim odnosima dve države.
Ka kineskom jeziku je kao učenicu 13. beogradske gimnazije povela
radoznalost, ali je ubrzo shvatila da Odsek za kineski na beogradskom Filološkom fakultetu nije ono što želi.
– To je više filozofski pogled na književnost i kulturu ove zemlje, a mene je zanimao primenjeni jezik u trgovini i ekonomiji. Počela sam da se raspitujem za tamošnje fakultete i saznala da grad Dalijan ima odličan univerzitet stranih jezika i jake katedre. Pokušala sam da dobijem stipendiju, ali iako u startu nije bilo mogućnosti da me Srbija stipendira, nagovešteno mi je da kao dobar student mogu da se javim za godinu-dve. Odgovor i pored mog odličnog proseka ocena nikada nije stigao i ceo finansijski teret je bio na roditeljima – priča ova mlada žena.
Diplomirala je godinu dana pre roka, pošto je tokom studija na HSK testu kineskog jezika Ministarstva prosvete Vlade NR Kine pokazala odlično znanje.
– Uporedo sa polaganjem ispita na redovnim studijama, prijavila sam se da polažem test za sticanje profesionalnog, međunarodno priznatog sertifikata i postigla 9. stepen koji ima mali broj lica u Evropi – kaže.
Sa redovnih studija se vratila u leto 2006, a prvu radost povratka zamenio je šok, kada je shvatila da je za svoju zemlju ona samo gimnazijski maturant.
– Videla sam da moje znanje i uspeh u mojoj zemlji ne znače ništa. To
je veliki udarac za svaku mladu i školovanu osobu željnu dokazivanja.
Uspela sam da ga prebrodim uz podršku roditelja i prijatelja i shvatila da moram da krenem u savlađivanje problema kao što sam to činila tokom studija, daleko od kuće. Sebi sam rekla da takav odnos ne sme da me obeshrabri i u razmišljanju pronašla rešenje – objašnjava kako se rodila ideja da otvori Agenciju za sekretarsko-prevodilačke poslove.
Početak u privatničkim vodama je bio težak, ali su posle kineskih
državljana nastanjenih u Srbiji, na njena vrata zakucala preduzeća.
– Bila im je potrebna pomoć u inokorespodenciji i spoljno-trgovinskom poslovanju sa Kinom, od ispitivanja tržišta do finalizacije potpisivanjem ugovora i organizacije transporta robe. Kada su me potražile i naše firme shvatila sam da sam se izborila za sebe – priča ona.
Zbog posla je često bila na relaciji Beograd-Peking. Sve do 2009, kada je stigao poziv iz Ministarstva prosvete Vlade NR Kine da kao stipendista
završi postdilomske studije na fakultetu na kojem je stekla diplomu.
– U Kini je izrađen plan razvoja i širenja kineskog jezika i kulture, pa su otvarali grupe za obrazovanje stručnog kadra koji će širiti njihov jezik po celoj planeti – objašnjava.
Birali su najbolje, među njima Mariju, i opet je 2010. pakovala kofere za Dalijan. Na magisteriju od 26 ispita, notirala je prosek 96.
– Magistarski sam pisala na kineskom, a tema je "Nastava kineskog jezika u Srbiji, strategija razvoja". Bio je najbolji od 300 radova, u skladu sa tada važećim pilot projektom nastave kineskog jezika u srpskim osnovnim i srednjim školama koji je usvojilo naše Ministarstvo prosvete – navela je naša sagovornica.
Ni tada nije stigao poziv iz Srbije, ali jeste iz kineske ambasade u Beogradu. To je uverilo da se nikome ne može oduzeti kvalitet, znanje i zvanje… Samo je potrebno vreme.
Optimista je da će se Srbija sa kretanjem ka EU menjati i da će promeniti odnos prema inostranim diplomcima. Nada se da će to biti što pre, da ne bi otišao sav stručni kadar iz zemlje i ističe da su mladi stručnjaci povratnici otvoreni za pomoć domovini, ali da Srbija na isti način treba da im uzvrati.
– Svako sa visokim prosekom i znanjem će negde naći svoj put, ali je važno da i država čiji smo građani spozna kvalitet i ne propusti ga.
Omladina je šansa za razvoj svake države, na mladima svet ostaje i u
Srbiji to moraju da shvate oni koji odlučuju, da stručni ljudi ne
bi odustali od svoje zemlje – priča Marija i kao lajt motiv parafrazira rečenicu legendarnog Mome Kapora da je ceo svet prošao da bi shvatio kako je život u njegovoj ulici.
|
Daju stipendiju, ne priznaju diplomu – Ne mogu da razumem da Srbija ima Fond za mlade iz kojeg stipendira najbolje sa prosekom iznad 9,5 za studiranje na stranim univerzitetima, a onda im, kada se vrate, te diplome ne priznaje. Ovakvo ponašanje je direktna podrška odlivu mozgova i samo najuporniji ostanu u domovini. Rešenje bi moralo da se nađe, jer niko od školovanih van Srbije ne živi od vazduha. Mora da zarađuje i napreduje profesionalno i zato puno vrednih kadrova odustaje od Srbije. Srbija mimo sveta Odlazak na studije u Kinu bio je rastanak sa Srbijom do kraja studija. Slobodno vreme koristila je za obilazak velike zemlje od severa do juga, a stigla je i do Hongkonga i Filipina. Videla Južnu Koreju i družila se sa studentima iz te zemlje tehnološkog buma i Japana. Kinesko TV lice U Dalijanu je naša sagovornica pobedila na takmičenju za strane studente u besedništvu na kineskom, a u jakoj konkurenciji je bila treća na regionalnom takmičenju. Kao jedinoj nagrađenoj neazijatkinji, otvorila su joj se vrata tamošnje popularne TV Dalijan 4. Diskriminacija povratnika Kada je sa diplomom otišla u Nacionalnu službu za zapošljavanje uputili su je na Ministarstvo prosvete, a oni poslali na Filološki fakultet zbog nostrifikacije.
U koštac sa problemima Dilemu "otići ili ostati" i pored trnovitog puta u domovini, nije imala.
|
