Posle skoro dve godine pandemije, sve češće se postavlja pitanje da li Australija ima dovoljno medicinskih sestara.
Broj registrovanog osoblja raste iz godine u godinu, čak i tokom epidemije korone, ali još nije jasno da li ih ima dovoljno kako bi se zadovoljile potrebe nacije.
Naime, promet pacijenata je povećan, uz smanjenje broja bolničkih kreveta, a populacija stari sa sve većim brojem hroničnih bolesti. Uz to, kovid je napravio dodatni pritisak.
Prema istraživanju, koje je još 2014. godine sprovelo savezno zdravstveno telo – HVA, koje je iste godine i ukinuto, prognoziran je nedostatak 85.000 medicinskih sestara do 2025, a čak 123.000 do 2030!
Tada se pre svega ukazivalo na manjak u sektorima akutnih bolesti, nege starih lica, kritične nega, hitne pomoći i mentalnog zdravlja.
Prema scenariju, predviđeno je da će u svim sektorima biti ukupno 300.398 medicinskih sestara do 2025. Međutim, već u junu ove godine broj registrovanog i upisanog osoblja bio je 420.553, što je za 40 odsto više od očekivanog.
Smatra se da istraživanje iz 2014. očigledno nije uzelo u obzir rekordan ekonomski rast, pandemiju, pa i nedavnu recesiju u Australiji.
Međutim, kako nije bilo analiza od 2014, Ministarstvo zdravlja poručuje da nije u mogućnosti da ponudi nove informacije. Osim toga, započeta je nova studija u septembru 2021. i očekuje se da će rezultati biti objavljeni u drugoj polovini naredne godine.
Prema podacima Australijskog biroa za statistiku (ABS), u avgustovskom tromesečju 2021, bilo je 333.700 slobodnih radnih mesta, što je za 9,8 odsto manje u odnosu na maj.
Za razliku od opšteg trenda, slobodna radna mesta u segmentu zdravstvene zaštite i socijalne pomoći porasla su sa 8,2 odsto na 21,2 odsto, između februara 2020. i avgusta 2021.
Dva glavna razloga za povećanje bila su promena posla, odnosno, ostavke koje su dali mnogi medicinari, kao i povećani obim posla zbog korone.
Međutim, izgleda da je nedostatak medicinskih sestara globalni, a ne samo Ozi problem.
U izveštaju Međunarodnog saveta medicinskih sestara iz 2020. utvrđeno je da je 90 odsto nacionalnih udruženja istaklo da su donekle ili izuzetno zabrinuti da posao, nedovoljni resursi i stres u vezi sa pandemijom uzrokuju da više osoblja napusti profesiju ili barem želi da je napusti.
Zato Savet procenjuje da će u budućnosti biti potrebno do 13 miliona medicinskih sestara da bi se popunio njihov globalni nedostatak.
Među zemljama OECD-a, Australija ima jednu od najvećih stopa zaposlenih medicinskih sestara u odnosu na 1.000 stanovnika, a zaostaje za Švajcarskom, Norveškom, Islandom i Nemačkom.
U SAD i Velikoj Britaniji, zdravstveni sistemi osećaju pritisak zbog nedostatka radne snage koji je pogoršan iscrpljujućim zahtevima kovida. Zato i ne čudi što veliki broj zaposlenih napušta posao.
Međutim, situacija nije ništa bolja ni u Australiji. Zbog nedostatka kadrova i sve većeg pritiska na zdravstveni sistem, i medicinske sestre na Petom kontinentu ozbiljno razmišljaju o napuštanju profesije ili su to već uradile.
Tokom dve godine pandemije, medicinati su bili na prvim linijama svakog aspekta odgovora na kovid: testiranja, praćenja kontakata, skrininga, izolacije, vakcinacije, kao i lečenja obolelih.
Predsednica Australijskog koledža za medicinske sestre, Kristin Dafild je rekla da će države verovatno izgubiti značajan broj medicinskih sestara jer su one pandemije bukvalno “sagorele” od posla.
Prema mišljenju Saveta medicinskih sestara, jedan od načina da se popuni nedostatak kadrova, jeste da se poveća broj učenika/studenata i da se osigura da dobiju zaposlenje odmah nakon diplomiranja.
U Australiji broj studenata koji diplomiraju za medicinske sestre na univerzitetu nastavlja da raste. Međutim, ne nastavljaju svi diplomci da obavljaju naučenu ulogu.
S druge strane, stručnjaci upozoravaju da Australija ne može samo da se osloni na tek svršene đake ili studente, te da su potrebne kvalifikovanije i iskusnije medicinske sestre.
Osim toga, podaci o zdravstvenoj radnoj snazi iz 2019. pokazuju da su medicinske sestre najpotrebnije u malim ruralnim gradovima gde ih ima najmanje registrovanih sa punim radnim vremenom na 100.000 ljudi.
Ono što posebno zbunjuje, jeste da je Savezna vlada ostala čvrsto na svom stanovištu da povećanje sredstava za zdravstvo neće biti.
Rešenje iz inostranstva?
Australija se u velikoj meri oslanjala na medicinske sestre iz inostranstva. Od zemalja OECD-a, prema podacima od 2017. do 2018, proizilazi da su se samo Švajcarska i Novi Zeland više oslanjali na obučene ino-radnike.
Broj zaposlenih registrovanih medicinskih sestara rođenih u inostranstvu porastao je za 32 odsto od 2014. Od tog broja najviše je bilo medicinskih sestara sa Filipina, iz Indije i Velike Britanije.
Federalni ministar zdravlja, Greg Hant je najavio da će odobriti dolazak 2.000 medicinskih sestara i lekara iz inostranstvu za rad u Australiji, kao deo plana koji ima za cilj da ublaži krizu osoblja u zdravstvu. Međutim, plan do sada nije zvanično objavljen.
Manje kreveta u intenzivnoj nezi
Nedavno istraživanje svih 194 jedinica intenzivne nege širom Australije je otkrilo da ima 195 manje dostupnih kreveta za intenzivnu negu nego što je bilo 2020. U vreme istraživanja, objavljenog u oktobru ove godine, bilo je na raspolaganju 2.183 kreveta za intenzivnu negu sa osobljem.
U martu 2020. bilo je 2.378 potpuno opremljenih kreveta za intenzivnu negu, konfigurisanih i opremljenih prema standardima intenzivne nege, sa maksimalnim kapacitetom od 4.258 dodatnih kreveta u scenariju potencijalne katastrofe.
Smanjenje raspoloživih kreveta posledica je nedostatka osoblja, posebno diplomiranih medicinskih sestara.
