pixabay.com
Foto: Ilustracija

Evropska unija prošle godine je izdala 3,22 miliona dozvola za boravak strancima koji nisu građani EU. Dozvole se izdaju radi zapošljavanja, obrazovanja, porodičnih razloga, prava na azil i supsidijarnu zaštitu.

Među 13 država koje prednjače po odobravanju boravka strancima zbog zapošljavanja Hrvatska je vodeća u EU s udelom od čak 90 odsto izdatih prvih dozvola stranim radnicima. To, naravno, ne znači da je Hrvatska odobrila boravak za najviše ljudi izvan EU, jer to mesto pripada Poljskoj. Za razliku od Irske i Britanije koje uvezu najviše obrazovanih, u Hrvatsku mladi ne dolaze zbog obrazovanja, već je najviše nižeobrazovanih radnika.

Iako je Hrvatska prošle godine odobrila oko 60 hiljada radnih dozvola za strance, prema podacima Evrostata 26.307 stranaca koji nisu državljani EU u Hrvatskoj su 2018. dobili prvu dozvolu za boravak, što znači da je za preostale radnike dozvola produžena.

Od tih 26 hiljada stranaca, samo njih 495 došlo je u Hrvatsku zbog obrazovanja. Da Hrvatska, nažalost, može da privuče samo slabije obrazovane, bilo je vidljivo iz podataka MUP koje su obljavljeni početkom godine, a prema kojima od 43.219 stranaca kojima je lani odobren privremeni boravak, samo njih 2064 je imalo visoku i višu stručnu spremu, piše „Večernji list“.

Najviše dolaze susedi

Hrvatska je tradicionalno i prošle godine uvezla najviše radnika iz komšiluka, ali kako bazen radne snage isušuje i u komšiluku, a Hrvatska nema migracionu politiku, poslodavci uvoze najjeftinije radnike odakle stignu.

„Kod nas je situacija anarhična, ide se prema ukidanju kvota za uvoz stranih radnika, a mi nemamo nikakvu migracionu politiku. Uvozimo sve koji se prijave za rad kod nas, pa nam, osim tradicionalno iz komšiluka, dolaze radnici iz Indije, Pakistana, Nepala… odakle god se poslodavci sete. Nemamo selektivnu imigracionu politiku kao manje-više sve razvijene zemlje iako je bitno da se kvotama pokuša dohvatiti iseljeništvo, posebno iz južnoameričkih zemalja čija su društva razorena, od Venecuele pa nadalje. Mi za sada imamo najjeftiniju radnu snagu, jer je firmama koje se bave uvozom radnika za proviziju svejedno odakle su i kakvo obrazovanje imaju“, kaže Šterc.

Poljska s 38 miliona ljudi koja je lani u EU izdala najviše prvih dozvola za boravak strancima, za čak 635 hiljada ljudi, najviše uvozi Ukrajince i Beloruse. Poljaci su odobrili boravak za više od 413 hiljada Ukrajinaca, kao i za 126,5 hiljada Belorusa. Ipak, udeo dozvola strancima u svrhe zapošljavanja je u Poljskoj 51,6 odsto.

„Poljaci, očito, imaju selektivnu imigracionu politiku, ciljano i planski uvoze radnike iz susednih zemalja, bliskih po načinu života i nizu drugih stvari. Očigledno im je bitno da uklope radnike u poljski način života, a ne da žive u getima kao u nekim zapadnim zemljama“, govori Šterc.

U Irskoj prednjače Brazilci

Irska je izdala dozvole za boravak za gotovo 50 hiljada stranaca izvan EU, a za čak 60 odsto ili oko 30 hiljada su odobrene zbog obrazovanja, i to najviše Brazilcima, Indijcima i Amerikancima. Velika Britanija je prva zemlja u EU s najviše izdatih prvih dozvola boravka strancima izvan EU zbog obrazovanja, i to za njih 190 hiljada ili 42,2 odsto.

Odobrili su boravak za 451 hiljada stranaca, najviše Kinezima, Indijcima i Amerikancima. Samo 11,5 odsto dozvola otpada na druge razloge, uključujući azil i supsidijarnu zaštitu.

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime