Nemačke vlasti se pribojavaju da bi problemi sa energijom ove zime mogli da izazovu nemire. Sve zavisi od toga kako će politika upravljati krizom – ali i kako će se to komunicirati i percipirati.
Vlasti i zakonodavci u Nemačkoj smišljaju sveobuhvatne mere za uštedu energije, od gašenja ulične rasvete do snižavanja temperature u zgradama – i mole građane da smanje potrošnju kod kuće.
Da li će ti mere izazvati solidarnost ili otpor neće biti jasno sve dok ne stigne zima – i računi na naplatu. Kako na to gleda Kancelar Olaf Šolc vidi se i po njegovoj izjavi za nemački javni servis ARD prošlog meseca, da su rastući troškovi grejanja “bure baruta za društvo”.
Troškovi grejanja – “bure baruta za društvo”
Javnim isticanjem ovog problema, kancelar i njegova vlada pokušavaju da saseku nemire u korenu.
– Govoreći o “buretu baruta” kancelar pokušava da napravi mesta za ključne odluke – izjavio je za DW Rikardo Kaufer, profesor političke sociologije na Univerzitetu u Grajfsvaldu.
Kaufer je dodao da Šolc tako pokušava da potencijalno problematične aktere navede na kompromis. Drugim rečima, nemački kancelar ovako signalizira koalicionim partnerima, političkoj opoziciji, biznisima i civilnom društvu, da se svako prepiranje oko političkih mera ide na štetu države.
Bundestag je već usvojio zakon kojim bi najugroženije stanovništvo trebalo da bude pošteđeno od visokih cena. Istovremeno, nemačkim komunalnim preduzećima će biti dozvoljeno da deo visokih troškova prebace na potrošače.
Time se u kreiranju politike ide po tankoj liniji – s jedne strane volja da se pomogne domaćinstvima, naročito onim sa niskim primanjima, ali ne toliko da se potkopa podsticaj za uštedu energije. Još neke olakšice su najavljene posle letnje pauze, ali detalji još nisu poznati.
Ministar finansija, Kristijan Lindner, iz stranke liberala se zalaže za vrednosti svoje stranke odnosno niske poreze, nisku državnu potrošnju i malu regulativu. S druge strane, Šolcove Socijaldemokrate i Zeleni se zalažu za velikodušniju pomoć građanima.
Procena rizika
Iz Ministarstva unutrašnjih poslova za DW objašnjavaju da, u zavisnosti od toga u kojoj meri troškovi i snabdevanje energijom budu opteretili društvo, mogu se očekivati nemiri sličnih razmera kao i oni koji su bili protiv mera za suzbijanje koronavirusa.
– Možemo pretpostaviti da će populisti i ekstremisti ponovo pokušati da utiču na proteste na svoj način“, kaže portparolka ministarstva – Brita Bejladž-Harman za DW i dodaje da ekstremistički akteri i grupe u Nemačkoj mogu izazvati nemire, ukoliko to dozvole odgovarajući uslovi krize.
Nejednakost znači nestabilnost
Dugoročni rizici po društvenu stabilnost, ipak, ne prestaju sa završetkom zime. Inflacija i cene energije će nesrazmerno uticati na najugroženije u zemlji, pošto ljudi sa malim primanjima imaju i manja sredstva da apsorbuju povećane troškove. To ih čini podložnijim antivladinoj retorici.
– Pandemija, rat i inflacija ugrožavaju nižu srednju klasu. Ako ne uspemo da ih stabilizujemo, njihov strah za egzistenciju će biti sve veći – kaže Suzane Pikel, profesorka komparativne politike na Univerzitetu Duizburg-Esen i dodaje da je moguće da ćemo “u budućnosti videti više ljudi na uličnim protestima”.
