Srbija je još od devedesetih uhvaćena u neku vrstu klopke koju su postavile, i čije konce čvrsto drže, zapadne sile, jer je pravoslavna i iz dubine duše vezana za savezništvo s Rusijom.
To, u čitanom katoličkom mesečniku „Nef“, ističe poznati francuski pisac, esejista i političar Pol Mari Kuto.
Nekadašnji evropski poslanik ističe da se Nemačka na ovaj način sveti neustrašivoj naciji koja je po cenu milion žrtava dala ogroman doprinos pobedi saveznika u Prvom svetskom ratu i jedinoj zemlji koja je, sopstvenim oružjem, pružala otpor nacističkoj dominaciji, odvlačeći više divizija Vermahta s ruskog fronta, pišu „Novosti“.
„Uz to, Srbija je bila u srcu jugoslovenske federacije koja je štitila Sloveniju i Hrvatsku od nemačkog uticaja u južnoj Evropi. Sad je to pitanje rešeno raspadom Jugoslavije, posle čega su ove dve zemlje postale strateški sateliti Nemačke“, piše Kuto.
Francuski esejista naglašava da SAD istovremeno ne prestaju da smanjuju i okrivljuju pravoslavne snage u korist muslimanskih zajednica, prvo u Bosni, a zatim i na Kosovu, kolevci Srbije koju su, kako kaže, vremenom okupirali Albanci i proglasili „nezavisnost“ zahvaljujući Vašingtonu, „da bi on tamo postavio svoje vojne baze, ciljajući pre svega Rusiju“.
Kuto ističe da je Francuska žalosno napustila svog starog saveznika Srbiju, podsećajući na sramnu epizodu obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu kod Trijumfalne kapije u Parizu.
„Za divljenje je što predsednik Vučić od toga nije napravio skandal“, ističe Kuto.
Autor teksta takođe naglašava da EU veoma usporava prijem zemalja Zapadnog Balkana, kao i da je u Bosni, Albaniji i na Kosovu sve više dominantan uticaj muslimanskih sila i finansija.
„Treba prestati sa traženjem od Srbije da prizna nezavisnost Kosova, s čime ona nikada neće moći da se složi, i otvoriti joj vrata ’Evrope‘ u kojoj je ona, i biće sve više, strateška sila zbog svog geografskog položaja“, naglašava Kuto kroz priču o ulozi francuskog profesora Aleksija Truda u širenju istine o Srbiji.
Francuski esejista naglašava da Trud, koji radi kao predavač na Univerzitetu u Versaju, zbog toga ne može da napreduje u karijeri, jer se ne uklapa u „politički korektan“ koncept, pošto pokušava da otkrije istinu o dešavanjima na Kosovu i zato što je pokrenuo peticiju da Francuska preispita svoju odluku o njegovom priznanju.
Ne postoji, nikad nije postojalo a niti će postojati srpsko-nemačko prijateljstvo.
Radikalski profašizam u Srbijije oduševljen je Nemačkom, pa sada to Vučić eksploatiše kroz nekakvu providnu maskaradu sa Merkelovom- osvedočenog “prijatelja” Srba, koja to dokazuje raznim ultimatumima.
(primer: Merkelova je odlučno protiv prekrajanja granica na Balkanu a posebno na KIM-u pošto ih je uz pomoć Amera prekrojila_- ebela profašistička nemačka kučka)
U poslednjem (1999) bombardovanju Srbije nemački general Johen Bot otvoreno priželjkuje da i po četvrti put u ovom veku ubija narod Srbije, a razlog je da se pokaže nemačka pedantnost.Zaista veliko prijateljstvo.
Šalosno je da neko i prevali preko svojih usta da je Nemačka prijatelj Srbije.Pa ona to kroz vekove i vekovw nikad nije bila.Što se tiče Francuke to nije Francuska koju smo voleli jer je i ona volela nas.Današnja Francuska korača s načelima aMerike i Nemačke i njihovim interesima.nemojmo se zavaravati da su svi Francuzi bili oduševljeni Srbima u Velikom ratu(Potodica Tibo-Roze Marten di Gar).Ali činjenica je da su i mnogo pomogli.Danas,ne samo što smo naklonjeni Rusima,već uopše se ne uklapamo u šemu zapada koji veš dugo korača sasvim drugim korakom koji mi ne pratimo.