EPA/Antonio Bat
Plaža u Hrvatskoj

Celom Evropom širi se glas da Hrvatska postaje jedna od najskupljih turističkih zemalja, pišu hrvatski mediji.

“Eksplozija cena u Hrvatskoj. Zašto rastu cene u Hrvatskoj? I smeštaj, hrana i sve ostalo biće skupo. Donosimo sve informacije o eksploziji cena u Hrvatskoj”, piše na portalu Kroati.de.

To je portal koji već 20 godina prati Hrvatsku, centralno je mesto za Nemce i Austrijance koji traže smeštaj i provod u Hrvatskoj, prenosi “Slobodna Dalmacija”.

Pokrenuli su i anketu na TikTok kanalu Kroati.de i postavili pitanje „Da li je Hrvatska poskupela?“. U anketi je učestvovalo gotovo 700 ljudi, a 81 odsto je odgovorilo sa „da“, a 19 odsto sa „ne“.

„Cene u Hrvatskoj rastu već duže vreme i tome se ne nazire kraj. Meštani već alarmiraju da su svakodnevne stvari poput namirnica i cena u restoranima teško pristupačne. Turisti koji letuju u Hrvatskoj ponekad su začuđeni i iznervirani daljim rastom cena“, navode.

Prelaz na evro u najgorem trenutku

Poslednjih nedelja pojavili su se brojni naslovi poput „Turisti šokirani cenama – sada slede reakcije“, „Hrvatska: juče je bio raj za odmor  ovako je poskupelo“ ili „Skupi klub šokirao hrvatske izletnike“ i slični objavljeni sadržaji u medijima koji upućuju na poskupljenja u Hrvatskoj. Turisti su šokirani razvojem cena i govore o kraju nekadašnjeg raja za odmor. Ali šta se iza toga zapravo krije?

Da, istina je da je Hrvatska poslednjih godina sve skuplja kao popularna turistička destinacija, navodi nemački portal. Cene namirnica, usluga i sličnog rastu već mesecima, a kraja poskupljenjima se ne vidi. Političari poriču da je za to krivo uvođenje evra, a ako se bolje pogleda, postoji zapravo nekoliko činilaca koji su doprineli ovakvom razvoju događaja.

Hrvatska privreda nastavlja da se bori sa tekućom energetskom krizom, kao i sa inflacijom, koja je dostigla vrhunac od 13,5 odsto u novembru 2022, što je neizbežno dovelo do ukupnog povećanja cena. Tu je prelaz valute na evro 1. januara 2023, koji je došao u najgorem mogućem trenutku. Međutim, hrvatska Vlada radi na razvoju strategija za rešavanje ovih izazova i obezbeđenje privredne i cenovne stabilnosti.

Pa su situaciju opisali po poglavljima:

Rast cena smeštaja

U 2023. brojni vlasnici i iznajmljivači apartmana za odmor u Hrvatskoj znatno su povećali cene smeštaja. Ovo poskupljenje pravdali su činjenicom da su sveprisutna inflacija i povećani troškovi poslovanja zbog energetske krize i povećanja plata čistačica doveli do daljeg poskupljenja.

Planirani prelazak sa hrvatske kune na evro iskorišćen je kao dodatna prilika za povećanje cena po želji. U nekim slučajevima smeštaj je naplaćen i do 50 odsto više u odnosu na prethodnu godinu, bez primetnog poboljšanja usluge.

Takođe valja napomenuti da su se meseci jul i avgust prošle godine (2022.) smatrali navodnim krajem pandemije korone, a ponovno stečena sloboda putovanja značila je da su oba meseca bila u potpunosti popunjena. Zbog velikih očekivanja iznajmljivača to je dovelo do navedene politike cena.

Ova nagla korekcija cena i razvoj događaja izazvale su čuđenje i opravdano negodovanje mnogih turista. Iako su u prvim mesecima 2023. bile dobre rezervacije za vrhunac sezone, vrtoglavi skok cena doveo je do bujice otkazivanja. Kao odgovor na to, mnogi su iznajmljivači ponovo naglo smanjili cene smještaja u kratkom roku kako bi zatvorili praznine u rezervacijama.

Poskupljenje hrane

Cene su porasle i u hrvatskim supermarketima. Ako uporedite cene, brzo shvatite da su mnoge namirnice daleko skuplje nego u Nemačkoj ili Austriji.

Hrvatska je 2022. i 2023. godine doživela zabrinjavajući rast cena hrane, što je uzelo veliki danak i potrošačima i privredi zemlje. Ova poskupljenja uzrokovana su, između ostalog, povećanjem troškova energije i transporta, koji su doveli do povećanja troškova proizvodnje i isporuke i da su na kraju direktno prebačeni na potrošače.

Povećani troškovi goriva i energije takođe su imali negativan uticaj na ceo lanac snabdevanja hranom. Zbog toga su cene hrane u Hrvatskoj dostigle sličan ili čak viši nivo nego u susednim zemljama.

Prosečne cene u pekarama, na primer, porasle su oko 15 posto. Sličan razvoj vidljiv je i u sektoru maloprodaje, gde su proizvodi poput mleka, pilećeg mesa i piva u proseku porasli za oko 17 posto. Očigledno je primetan porast cena povrća, pri čemu su neke sorte jako pogođene. Kelj je porastao 188 posto, crveni luk 95 posto, limun 90 posto, narandže 89 posto, jabuke 86 posto, a šargarepa 80 posto.

Dok su cene goriva među najnižim u regionu zbog državnih ograničenja, uvozni proizvodi posebno se bore s velikim povećanjem cena. Pre svega, to utiče na svakodnevni život lokalnog stanovništva i predstavlja izazov za mnoge kućne budžete.

Međutim, Vlada je poduzela protivmere protiv inflacije, uključujući subvencije i podršku poljoprivrednicima, kontrolu cena i podsticanje lokalne proizvodnje. Trenutno postoje znakovi blagog popuštanja jer cene pojedinih proizvoda poput šećera, ulja i žitarica ponovno padaju, što daje nadu za budućnost.

Eksplozija cena u restoranima

U 2022. i 2023. godini hrvatska gastronomija beleži značajna poskupljenja, koja su bila primetna i kod hrane i kod pića. “Obični” restorani, kao i otmeni objekti, bili su jednako pogođeni ovim trendom. Troškovi ručka ili večere negde su porasli za oko 20 do 25 posto u odnosu na prethodnu godinu. Čak su i svakodnevni napici poput kafe i alkoholnih pića zabeležili porast do 25 posto.

Razlozi poskupljenja u ugostiteljstvu su složeni. Osim ulaganja u infrastrukturu, tu odlučujuću ulogu imaju i rast cena sirovina, poskupljenja hrane i inflacija. Osim toga, Vladine mere za poboljšanje uslova rada i povećanje minimalne plate povećale su troškove poslovanja. Neki su inflaciju povezivali i s prelaskom s hrvatske kune na evro, ali Vlada je tu tvrdnju oštro demantovala.

Nažalost, promena valute dovela je i do izolovanih nezakonitih i skrivenih prilagođavanja cena od ugostitelja. Uprkos zakonskim posledicama i oštrim kaznama, nadzor nad svim ugostiteljskim objektima u praksi je izuzetno težak.

To je dovelo do nerazmernih povećanja cena i proizvoljnog određivanja cena. Ovakav razvoj događaja izazvao je zbunjenost i čuđenje u zemlji i inostranstvu. Primeri poput jedne kuglice sladoleda za pet evra u Dubrovniku, hamburgera za 22 evra u Rovinju ili Aperol Spritza od 1 decilitra za 11 evra u Šibeniku naterali su sve da odmahnu glavom.

Poseta restoranu danas je za mnoge meštane retko luksuzno iskustvo zbog politike cena. Kao rezultat toga, većina restorana u turističkim područjima ograničava svoje radno vreme na letnje mesece, što zauzvrat utiče na cene. Dok su neke kompanije imale koristi od viših cena u kratkom roku, mnogi potrošači još uvek se bore da održe korak sa povećanim troškovima.

Posledice za turizam

Na budući razvoj turizma u Hrvatskoj značajno će uticati kretanje cena u zemlji. Ovo je nesumnjivo jedan od najvažnijih izazova za turistički sektor. Mogućnost daljeg nepredvidivog rasta cena, ne samo zbog ograničene kupovne moći domaćeg stanovništva, mogla bi dovesti do odlaska više kvalifikovanih stručnjaka iz zemlje, što bi ostavilo ozbiljne posledice.

Ali, za dalju afirmaciju Hrvatske kao atraktivne turističke destinacije od presudne je važnosti ne samo voditi uravnoteženu politiku cena, već i kontinuirano ulagati u unapređenje turističke infrastrukture. Modernizacija smeštaja, dobro razvijene saobraćajnice i održive aktivnosti u slobodno vreme ne samo da doprinose usluzi putnika, već služe i zaštiti i očuvanju prirodnih resursa i lepote zemlje.

Ti su koraci ključni za održavanje dugoročne konkurentnosti Hrvatske u poređenju s drugim popularnim odredištima poput Italije, Turske ili Egipta.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here