Nemački stručnjak: Projekat Jadar je propao

Fonet/Printscreen/Facebook

Eskalacija krize u Srbiji i moguće posledice za region. To je bila tema diskusije održane u Berlinu, na kojoj se govorilo i o sudbini planiranog kopanja litijuma u dolini Jadra, piše Dojče vele.

– Projekat Jadar neće krenuti i to je određena posledica, odnosno kolateralna šteta protesta – kaže za DW Milan Nič. Taj stručnjak Nemačkog društva za spoljnu politiku iz Berlina (DGAP) tvrdi da ima pouzdane informacije na osnovu kojih je siguran da od Jadra neće ništa biti:

– Ja sam čuo nešto (o Jadru). Za biznis je veoma važno da su stvari predvidive. Tamo su (Rio Tinto) imali neke rokove, planove, nešto su uložili i ništa od toga. Oni idu van plana, i taj litijum tek treba iskopati. A to nije jedini projekat u Evropi, ima i drugih koji su bolje pripremljeni, ili su više predvidivi.

Srbija se udaljava od EU

Sudbina planiranog rudarenja litijuma bila je jedna od tema panel-diskusije koja se održala u Berlinu u prostorijama DGAP. Upravo na istom mestu na kojem je pre jedanaest godina tadašnji (novi) premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio snažne napore s ciljem približavanja njegove zemlje Evropskoj uniji, panelisti su sinoć (11. septembra 2025.) zaključili da se Vučićeva današnja Srbija upravo udaljava od EU.

Milan Nič je na panelu predstavio kratku analizu DGAP o trenutnoj situaciji u Srbiji. I to s poražavajućim zaključcima. U tom se dokumentu može pročitati da se Srbija od faktora stabilnosti pretvara u faktor nestabilnosti u regionu, te da Vučić „nije u stanju da reši probleme Srbije, a ni da ponudi političke koncesije“ širokom narodnom pokretu koji se pobunio protiv aktuelne vlasti. Od nemačke vlade Nič zahteva aktivniju ulogu u rešavanju krize u Srbiji. Ali, kako bi ta uloga trebalo da izgleda?

– Mislim da nemačka vlada mora da se izjasni. Do sada nisu imali jasan stav. Mislim da ministar spoljnih poslova Vadeful može i mora da igra veliku ulogu kao predstavnik CDU, vladajuće stranke u Berlinu, ali i stranke koja je deo EPP, gde su i naprednjaci – smatra stručnjak iz DGAP, vodećeg nemačkog trusta mozgova za područje spoljne politike.

Šta može da uradi Nemačka?

Kriza u Srbiji se ne smanjuje, već se produbljuje, dodaje Nič u razgovoru za DW: „Mislim da bi nemačka morala da podrži Martu Kos, kao komesarku koja je imala jasne stavove.“

Na diskusiji je trebao da učestvuje i Tilman Kuban, poslanik CDU u Bundestagu. On je već posetio Srbiju, gde se pohvalno izrazio o planiranom projektu kopanja litijuma. Ali, u poslednjem trenutku otkazao je učešće na panelu. Kako je za DW potvrđeno iz njegovog kabineta, razlog su bile „hitne obaveze“ u Bundestagu.

Umesto njega, u DGAP je govorio Manuel Saracin (Zeleni), poverenik bivše nemačke vlade za Zapadni Balkan. On je rekao da nije teško shvatiti situaciju aktuelnu situaciju u Srbiji, s obzirom na, kako je rekao, transfer moći u kabinet predsednika Srbije: „Devedeset odsto stvari u zemlji ide preko njegovog stola.“

Saracin smatra da je „u toku veliki test“ za čitav region Zapadnog Balkana, s obzirom na „veliki broj igrača“ koji žele da prošire svoj uticaj. Govoreći o politici balansiranja predsednika Srbije, bivši poslanik Zelenih je u jednom trenutku rekao da „ima osećaj da se Vučić već odlučio za jednu stranu“. Odlazak Vučića u Moskvu na Dan pobede za Saracina je, kako kaže, bio jasan signal.

Zašto u toj situaciji Berlin ne igra aktivniju ulogu u regionu? I koliko je Balkan danas uopšte važan na listi prioriteta nove nemačke vlade, s obzirom na sva geopolitička previranja u svetu?

– Prvo, ne igra aktivniju ulogu zato što je tako lakše. A drugo, zato što imaju veoma velike geopolitičke probleme – Ukrajina, možda je baš sad došao kritičan trenutak u diplomatiji po pitanju primirja u ratu. U prioritetima Balkan nije to što je ranije bio u Berlinu. Nemaju političku energiju ili pažnju za to, ali pre svega je lakše da nisu u prvom planu – kaže za DW Milan Nič iz DGAP.