Svetski savet za zlato objavio je da Nacionalna banka Poljske sa kupovinom 95 tona zlata ostaje najveći prijavljeni kupac u zvaničnom sektoru u 2025. godini, dok je Srbija među 20 najvećih kupaca ovog plemenitog metala prošle godine, prenosi danas Dojče vele pisanje nemačke štampe.
Upravni odbor Narodne banke Poljske ne odustaje od svoje prošlonedeljne odluke da poveća zlatne rezerve te zemlje s trenutnih 550 tona na 700 tona, uz napomenu da će količina i kupovina zavisiti od uslova na tržištu, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Poljska je prošle godine kupila 95 tona zlata, dok je drugi kupac na listi Kazahstan sa 49 tona.
Zlato je sidro bezbednosti zemlje, stub poverenja u poljsku valutu i ekonomiju i garancija nacionalne i ekonomske nezavisnosti, tvrde iz centralne banke Poljske.
Nemačka Bundesbanka je sa 3.350 tona drugi najveći vlasnik zlatnih rezervi, posle američkih Federalnih rezervi.
Prema podacima ekonomskog portala TradingEconomics, Poljska je trenutno na respektabilnom 12. mestu, iza Holandije sa 612 tona i Turske sa 641 tone.
Centralna banka Češke sistematski je povećavala svoje zalihe sa 12 tona u 2023. godini na sadašnje 72 tone, a cilj je da se do 2028. godine dostigne 100 tona.
Srbija i Bugarska takođe se pojavljuju u statistici Svetskog saveta za zlato među 20 najvećih kupaca prošle godine, piše list iz Frankfurta.
Mađarska centralna banka povećala je svoje zlatne rezerve sa tri na 110 tona od 2018. godine.
Prema podacima ekonomskog portala TradingEconomics, to je čini drugim najvećim posednikom zlatnih rezervi u centralnoj i istočnoj Evropi, posle Poljske.
Slede Rumunija sa 104 tone, Češka sa 72, Srbija sa 51, Bugarska sa 43 i Slovačka sa 31 tonom zlata, prenosi nemačka štampa.
