Čak trinaest bolnica je prestalo sa radom samo tokom ove godine. To je nastavak procesa u Nemačkoj koji je od 2020. na ovamo doveo do zatvaranja 101. bolnice sa gotovo 12.500 kreveta.
Iz “Saveza za spasavanje bolnica”, uz podršku inicijative “Javna dobra u rukama građana”(GiB),stigle su optužbe na račun prethodne i sadašnje Savezne vlade zbog njihove “velike reforme bolnica” osmišljene radi navodnog smanjenja prekomernih kapaciteta. Stupiće na snagu iduće godine, a stručnjaci kažu da će dovesti do gašenja manjih opštih bolnica u seoskim područjima.
Optužujuće deluje i podatak da je tokom protekle četiri decenije od 2.362 klinike ostalo u funkciji još samo 1.800.
U dokumentu koji su predstavili pomenuti “spasioci bolnica” piše da je fatalna prekretnica bila 1985. godine. Tada je usvojen Zakon o reorganizaciji finansiranja bolnica koji je zaveo princip tržišta i konkurencije u bolnički sektor, pa su privatnici izbili u prvi plan. Danas oni imaju 40 odsto udela, javne ustanove drže 28,5 odsto, a neprofitne organizacije 31,5 procenata.
Međutim, državne i poludržavne klinike održavaju preko 80 odsto kreveta, a ostatak pripada privatnom sektoru. Prvi su aktivni u opštoj i hitnoj osnovnoj nezi (što se ne isplati), dok se drugi opredeljuju za planirane, specijalizovane tretmane u svojim bolnicama posebne namene, što je profitabilnije.
Ova nejednaka trka u nemačkom zdravstvu dovela je do toga da 83 odsto profitnih bolnica ostvaruju viškove, dok 89 odsto javnih bolnica trpi gubitke koji stalno rastu. Tako strada najosnovnija zdravstvena zaštita za širu javnost. To se ogleda u masovnom padu broja hitnih službi i porodilišta, kao dve oblasti sa lošom predvidljivošću, a pošto intenzivna nega povećava troškove, stalno raste broj carskih rezova.
Već je doneto 25 odluka o daljem zatvaranju (državnih) bolnica u 2026. i 2027. godini, pa dodatnih 100.000 stanovnika neće više moći da stigne do najbliže bolnice, na pola sata vožnje od kuće.
