Grupa učenica šestog razreda ženske realne škole pri samostanu Valdzasen, u okolini Tiršenrojta, u okviru vannastavnih aktivnosti opredelile su se za učenje ikonopisanja. Njihova direktorka je uspostavila kontakt sa Tomom Brankovićem, u ovom delu Bavarske poznatim i cenjenim slikarom, koji je kao član tri udruženja slikara imao više samostalnih i kolektivnih izložbi. U ovoj sredini on važi kao majstor ikonopisanja, što je pokazao na više izložbi u Tiršenrojtu i okolini. Tako je došlo do realizacije neobične ideje, pa slikar Toma Branković iz bavarskog gradića Šenkirha u Oberpfalcu sa 18 učenica radi četiri ponedeljka po tri školska časa, kako bi im prenio osnove tehnike ikonopisanja. Sa njima je na ovoj svojevrsnoj obuci i njihova nastavnica umetnosti Martina Mark.
– Za mene je ovo nešto novo i izazov jer učenice pokazuju veliko interesovanje, ali i trud kako bi što bolje obojile nacrtane ikone sa likovima pravoslavnih svetaca. Pre svakog početka rada mi se pomolimo i prekrstimo, onda priđemo poslu, a sve vreme rada čuje se lagana pravoslavna duhovna muzika. Tokom rada svaki put po dve učenice čitaju o umetnosti ikonoslikarstva. To je dobra prilika da deci prenesem i ovaj deo naše pravoslavne kulture i tradicije. Sve to zajedno daje jednu sasvim drugačiju dimenziju kad je ikonopisanje u pitanju. Ono što učenice završe biće pokazano na izložbi 4. aprila gde ću i ja izložiti zajedno sa njima moje pravoslavne ikone. To će biti postavljeno u samostanu na jednom drvenom krstu koji je izradio jedan nemački umetnik – kaže Toma Branković.
Inicijativa za časove ikonoslikarstva potekla je od rukovodioca ženske realne škole, koja učenicima obezbeđuje celodnevni program u samostanu. Tokom godine, u školi se realizuju različiti programi i projekti, a za ovaj je angažovan slikar Toma Branković. Zanimljivo je koliko ozbiljnosti i želje pokazuju učenice ženske realne gimnazije iz samostana Valdzasen da savladaju osnovnu tehniku ikonoslikarstva kao deo bogate pravoslavne kulture. Sa svakom od učenica slikar Toma Branković provede deo vremena objašnjavajući joj konkretne stvari, počev od tehnike crtanja svetačkog lika, pa do nanošenja boja u čak sedam slojeva i svih drugih detalja. Za razliku od "pravog" ikonoslikanja, ovde postoje dve razlike. Prva je zamena zlatne boje žutom na crtežima jer je to dosta skupo, iako sve učenice dobijaju pigmnetne boje i prave umetničke kičice, a druga su atmosfera i ambijent u kome se odvija ikonopisanje.
– Zadovoljan sam napretkom u savladavanju osnovnih elemenata tehnike ikonoslikarstva, pogotovo je važno da učenice shvate da je umetnost uvek individualni čin koji se prepoznaje i u ikonopisanju – kaže Branković i napominje da su u toku pregovori da sličan program ikonopisanja pripremi i realizuje sa 11 časnih sestara ovog samostana.
|
Pune ruke posla
|
