Grupa žena iz Nemačke odlučila je da vladi te zemlje ispostavi račun za, kako su navele, dodatne poslove koje su bile prinuđene da rade u vreme karantina uvedenog zbog pandemije koronavirusa.
Kako piše Euronews. it, a prenosi italijanska štampa, reč je o ženama koje su zaposlene, imaju svoju profesiju ali su u vreme blokade pored svog posla “od kuće” morale dodatno da se brinu o deci, da im pomažu u učenju i pisanju domaćih zadataka, da kuvaju, peru, peglaju i da, kako su navele, po potrebi “budu psiholog” mužu ili deci.
Reč je o svim onim poslovima koje su morale da rade sve vreme tokom karantina, a koje inače obavljaju nezaposlene domaćice, plus svoj redovni posao.
Ideja je potekla od arhitekte Karin Hartman, iz nemačke pokrajine Saksonije, majke troje dece, koja je pozvala žene sa istim ili sličnim iskustvom. Formirale su grupu l’hashtag #CoronaElternRechnenAb, (“Računi roditelja za koronavirus”), koja je na socijalnim mrežama postigla uspeh i ima sve više članova.
Od simbličnog gesta, ideja je prerasla u nacionalnu kampanju koja ima za cilj da ukaže na važnost ali i ekonomsku cenu posla koji se obavlja unutar kućnih zidova. Karin i ostale majke članice ove grupe, smatraju da je posao koje su radile kod kuće u vreme karantina bio “dodatni a neplaćeni posao” koji je mnogima od njih oduzeo vreme za profesionalni rad.
Članica grupe, Patricija Kamarata, poznata blogerka ističe da kampanja ima za cilj da ukaže na važnost nevidljivog i svakodnevnog rada onih koji brinu o drugima i svojim porodicama.
Na svojoj “fakturi” Patricija je napisala: “obuka i pomoć deci, od 17. marta do 15. maja, ukupno 22.296 evra za uloženo vreme, uključujući i troškove materijala, struje, vode i grejanja”.
Račun je ispostavila i Andrea Reif, blogerka i zaposlena majka troje dece iz Minhena, koja procenjuje da joj država duguje 12.423,60 evra za šest nedelja dodatnog rada.
“Ja sam majka. Ja sam ekonomska sila u ovoj zemlji i želim da me kao takvu smatraju u ovoj državi”, napisala je na svom blogu Reif.
Nadoknade koje su tražile majke još uvek nisu isplaćene, međutim, otvorile su široku raspravu na nacionalnom nivou. Uspehu grupe doprinosi i činjenica da su se u grupu i javnu debatu uključile poznate ličnosti iz kulture, poslovne žene, umetnice, pisci.
Međutim, nisu svi prihvatili ovu ideju, mnogi su kritikovali grupu žena koje traže da budu plaćene za dodatni, a nepriznati posao, koji su obavljale uz svoju profesionalnu obavezu.
Kritikuju najviše nemačka udruženja i organizacije patrijahalne orijentacije, političari konzervativnog usmerenja, i deo intelektualaca po kojima je “rad u kući i za porodicu”, kako su naveli, prirodna obaveza žene.
