Dokumentarni film nekadašnje teniske zvezde Jelene Dokić doživeo je ogroman uspeh, osvojio je najvrednije australijsko priznanje, a emocije su preplavile naciju. I to ne samo zbog profesionalnog dostignuća, već zbog priče o ženi koja je preživela pakao, stala na noge i danas sija.
Život obeležen nasiljem i borbom
Jelena Dokić, nekadašnja četvrta teniserka sveta i najperspektivnija nada svetskog tenisa, danas je uspešna sportska komentatorka, autorka i javna ličnost koja već godinama otvoreno govori o svojim traumama i životnim borbama.
Njena karijera, ali i detinjstvo, obeleženi su psihičkim i fizičkim nasiljem koje je trpela od oca Damira Dokića. Godinama je ćutala, a onda odlučila da progovori – najpre u autobiografskoj knjizi, a potom i u dokumentarcu “Nesalomiva: Priča Jelene Dokić” (eng. Unbreakable: The Jelena Dokic Story).
Jelena se suočavala i sa ozbiljnim epizodama depresije i oscilacijama u telesnoj težini, koje su često bile posledica dubokih unutrašnjih borbi. Ipak, ono što danas svi vide jeste, žena koja je odlučila da preuzme život u svoje ruke.
Transformacija iznutra i spolja
Na dodeli prestižnih Logie nagrada u Australiji, Jelena je zablistala i bukvalno i metaforički. Pojavila se u glamuroznoj haljini brenda Alin Le’ Kal. dugoj, svetlucavoj kreaciji sa korsetom ukrašenim perlicama i efektnim šlepom. Upotpunila je izgled tamnocrvenim ružem i manikirom iste nijanse, a ceo stajling je vrištao – pobeda.
Ali, ono što je posebno zračilo iz nje bila je sreća. Spokoj. Zahvalnost. Snaga.
Lavina podrške: “Hrabra, prelepa i prava dama”
Jelena je osvojila nagradu za najbolji dokumentarni program, a reakcije na njen trijumf bile su burne i emotivne. Na Instagramu su se nizali komentari podrške i oduševljenja:
“Izgledaš poput holivudskih diva”, “Čestitam, draga Jelena, zaslužila si svu sreću”, “Niko nije zaslužio poštovanje i priznanje kao ti”, “Hrabra, prelepa i prava dama”.
U trenutku kada je stala na binu da primi nagradu, publika je već bila na ivici suza. A onda je progovorila – iskreno, sirovo i iz srca.
-Znam da ste mi rekli da imam 30 sekundi, ali će mi 30 sekundi trebati samo da se saberem – započela je Jelena.
– Zapravo sam šokirana. Stvarno nisam mislila da je ovo moguće i nisam spremila govor – rekla je, obraćajući se zatim bivšem teniseru i svom bliskom prijatelju Todu Vudbridžu:
– Tode, ti si moj čovek. Kad to kažem, rasplačem se jer sam pre 11 godina, kad sam prestala da igram, sedela s tobom za stolom i ti si mi rekao da mogu da budem komentatorka i oživim moju priču – ispričala je Jelena.
– Ti si jedini verovao u mene, naročito profesionalno. Hvala ti na tome. Svima volim da kažem – budite nečiji Tod. Nadam se da će svi moći da nađu Toda, kao što sam ja – zaključila je kroz suze.
Za sve koji pate: “Ova pobeda je i vaša”
Jelena je svoju pobedu posvetila ne sebi, već svima koji su patili. Svima koji su preživeli nasilje. Koji su ikada sumnjali u sebe. Koji su pokušavali da se izbore sa traumama, depresijom, samopovređivanjem, stigmatizacijom.
Ona danas jeste javna ličnost, ali i simbol otpornosti, autentičnosti i hrabrosti. Njena priča više nije samo teniska, ona je univerzalna.
Od ćutanja do glasa miliona
Film “Nesalomiva” snimljen je svega 76 dana nakon smrti njenog oca Damira, sa kojim Jelena nije bila u kontaktu godinama. U njemu progovara o ranama iz detinjstva, sportskim uspesima, ali i padovima – i sve to bez patetike, s ciljem da ohrabri druge.
U jednom trenutku je rekla:
– Nekad sam bila devojka koja nije mogla da veže dve rečenice, da gleda ljude u oči, bez socijalnih veština.
Danas je žena koja govori pred milionima i to ne kao žrtva, već kao glas koji ohrabruje.
Nadamo se da ce oprostiti ocu sve lose sto je radio njoj i tako jos vise sijati i imati cisto srce