Iako to nije rekao otvoreno, ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk juče je otišao razočaran iz Brisela jer evropski lideri na vanrednom samitu, kako se i očekivalo, nisu postigli saglasnost oko ustanovljavanja oštrijih sankcija prema Rusiji.
Jacenjuk je izjavio da je Ukrajina spremna da potpiše ugovor o pridruživanju EU koji je svrgnuti prethodnik Janukovič odbio, a koji ne predstavlja ugovor o evropskoj integraciji pred učlanjenje, već je samo deo programa o "povlašćenim odnosima sa istočnim susedima".
Evropski lideri ne samo da nisu bili u mogućnosti da ponude Kijevu perspektivu ulaska u EU, već nisu mogli ni da se slože oko mogućih sankcija protiv Rusije. Najavljeno zamrzavanje računa, obustava pregovora o viznom režimu i formiranju carinske unije, još uvek su mere o kojima se u Briselu govori uslovno. Lideri EU su se jedino složili da treba podržati "razvoj demokratije" u Ukrajini i da joj treba uputiti pomoć od 11 milijardi evra.
Unija je juče u Briselu bila podeljena i na iskušenjima kako da pomiri pojedinačne i opšti interes. Zemlje koje bi pretrpele veliku ekonomsku štetu zbog sankcija Moskvi su, pre svih, Nemačka koja 30 odsto gasa uvozi iz Rusije, zatim Velika Britanija kroz čiji finansijski centar u Londonu protiče ogromna količina ruskog novca, kao i Kipar u čijim banakama se nalaze računi ruskih bogataša.
Na drugoj strani su zemlje koje strahuju od ponavljanja istorije i ruskog teritorijalnog širenja, poput Poljska i baltičke zemlje.
