Prazni rafovi sa jajima u austrijskim prodavnicama prehrambenih proizvoda oko Božića već su izazvale iznenađenje kod potrošača, a sada i austrijska industrija živine upozorava na nestašicu.
„Pouzdano, potpuno snabdevanje visokokvalitetnim domaćim jajima nije zagarantovano”, poručuju proizvođači.
Potražnja za domaćim jajima raste iz godine u godinu, a ključni faktori su jedinstveni visoki standardi dobrobiti životinja i zaštite životne sredine u austrijskoj proizvodnji jaja, kao i jasna posvećenost sektora maloprodaje hrane kvalitetu i poreklu.
Na primer, austrijski trgovci na malo prehrambenim proizvodima isključivo nude sveža austrijska jaja sa oznakom kvaliteta “AMA”.
Izbijanje ptičjeg gripa u više evropskih zemlja redovno izaziva nestašicu jaja, koja, iako ne pogađa direktno Austriju, indirektno utiče na austrijsko tržište.
Veleprodajni dobavljači hrane dobijaju uvezena jaja samo po znatno većim cenama. Kao rezultat toga, domaći restorani sve više nabavljaju jaja od trgovaca na malo prehrambenim proizvodima. Ova dodatna potražnja, koju je teško predvideti za živinarsku industriju, otkriva strukturne slabosti u celokupnom sistemu.
Šta mnogi potrošači ne znaju, pre nego što jaje završi na rafovima prodavnica, ono prolazi kroz dug, precizno isplaniran proces. On počinje u inkubatoru, nastavlja se kroz uzgoj pilića do samog uzgoja kokošaka nosilja i proizvodnje jaja. Nakon toga sledi zakonski propisano sortiranje i kontrola kvaliteta na stanici za pakovanje jaja, kao i logistika koja je veoma osetljiva na vreme kako bi se sveža jaja što brže dopremila do trgovaca.
Sve ove faze su usko isprepletene. Kašnjenja ili prekidi se teško mogu nadoknaditi u kratkom roku. „Povećanje proizvodnje je moguće samo na srednji rok ako postoje dugoročna partnerstva između proizvođača, trgovaca i kupaca. Značajna ulaganja u uzgoj koka nosilja, koji je prilagođen životinjama i ekološki prihvatljiv, biće izvršena samo ako je prodaja održivo osigurana. Stoga se očekuju malo olakšanja na tržištu jaja u kratkom roku – do Uskrsa. Međutim, situacija će se ponovo normalizovati posle Uskrsa”, objašnjava Hajnc Šlegl, zamenik predsednika Udruženja živinara Austrije.
„Sa skoro 7,5 miliona registrovanih koka nosilja i oko 1,5 miliona koka nosilja u malim poljoprivrednim gazdinstvima, teoretski bismo mogli da imamo jednu koku nosilju za svakog Austrijanca. Proizvodimo oko 2,3 milijarde jaja godišnje, pokrivajući približno 90 procenata domaće potražnje. Činjenica da Austrija sada može u velikoj meri da se snabdeva jajima iz sopstvene proizvodnje rezultat je višegodišnjeg rada i svesnih odluka duž celog lanca vrednosti”, dodao je on.
Da bi se bolje ublažili budući nedostaci u ponudi, potrebni su jasni politički i ekonomski okviri od strane politike.
To, kako objašnjava. uključuje, posebno, obavezno označavanje porekla i metoda uzgoja jaja i proizvoda od jaja u prehrambenoj industriji i preradi hrane, što zahteva industrija.
Transparentnost gradi poverenje, jača svesne odluke o kupovini i predstavlja suštinski preduslov za stabilan i održivi razvoj domaće ponude jaja, ističe Šlegl.
