Nakon našeg apela dobrim ljudima širom sveta da pomognu teško bolesnoj samohranoj majci Eneli Paunović iz sela Ursule na Pešteru, koja nakon smrti supruga Željka jedva prehranjuje petoro svojih mališana, tokom januara i februara porodici je stiglo 5.500 evra, 100 švajcarskih franaka i 100 australijskih dolara. Pomoć pristiže i tokom marta, pa je sakupljena suma, potrebna za izgradnju kuće i preseljenje Enele i dece na periferiju Sjenice, narasla na 6.500 – 6.400 evra, 100 švajcarskih franaka i 200 australijskih dolara.
Podrška s Filipina
U grupi donatora koji su između dva naša teksta poslali pomoć porodici Paunović našao se i Enes Redžović, poreklom iz ovih krajeva, koji je svojih 200 evra poslao čak sa Filipina. Donaciju od 200 evra poslali su i Haris i Rijalda iz Holandije koji su i ranije puno pomogli nevoljnicima u ovom kraju. Iz daleke Australije stigle su dve donacije: Goran Klipa i Mlađenko Ivanović poslali su 200 evra, a porodica Tomić iz Perta 100 australijskih dolara. Dve vredne donacije stigle su i iz Nemačke: Adem i Ajša Kecap poslali su 100 evra, Sefat Bronja, rodom sa Peštera, 200 evra. Uz ukupno pristigli novac, Paunovići su dobili i pomoć u namirnicama, odeći i obući vrednu 300 evra.
Osim Humanitarnog mosta “Vesti”, u akciju za pomoć porodici Paunović uključio se i poznati humanitarac iz Novog Pazara Hido Muratović, a svoje priloge, uz poziv gledaocima, slušaocima i čitaocima da pomognu, o nevoljama ove samohrane majke objavilo je i nekoliko lokalnih medija i televizija sa nacionalnom frekvencijom. Poznati novinar Prve televizije Gvozden Nikolić i lično se uključio u akciju pomoći ovoj siromašnoj porodici.
– Hvala svima beskrajno, svaka pomoć nam je zlata vredna. Zahvaljujući ovim i drugim dobrim ljudima i nama se naziru bolji dani. Bog neka čuva sve naše dobrotvore – poručuje Enela.
Hido uvek uz nemoćne
– Još puno ljudi spremno je da uplati pomoć, mnogi nas zovu i pitaju kada će početi izgradnja kuće za Enelu i njenu decu kako bi se uključili u akciju. Nažalost, ništa ne možemo da im kažemo jer opština Sjenica od koje smo puno očekivali još nije obezbedila plac za ovu ultrasiromašnu porodicu. U drugim sredinama uvek imamo podršku. Ne znam šta se dešava u Sjenici gde slobodnog zemljišta ima napretek. Ako nam opština ne izađe u susret, moraćemo plac da kupujemo, što je duplo veći trošak – žali se humanitarac Hido Muratović i nada se da će i kod opštinara proraditi humanost.
Posle iznenadne smrti supruga Željka, u decembru prošle godine, Enela u planinskoj zabiti, daleko od grada i civilizacije, jedva prehranjuje i školuje petoro svojih mališana. Skoro deceniju Željko je bio teško bolestan, komšije kažu da je njegovoj bolesti i fatalnom kraju, u 55. godini, doprineo i težak život u oskudici i neizvesnosti. Bolest nije mimoišla ni Enelu koja se sa dva ugrađena stenta i obolelim srcem hrabro bori za svoju decu. Sada će joj, bez stuba porodice, biti još mnogo teže.
– U zaseoku Paunovići, gde mi živimo, u dvadesetak hladnih kvadrata, ostala su još tri domaćinstva sa desetak žitelja. Imamo dve krave i nekoliko kokošaka. Od petoro dece, četvoro su đaci pešaci. Do Ursula pešače po sat vremena u jednom pravcu. Ja obično idem da im pravim prtinu, kad napadaju veliki snegovi ne idu u školu, ne smem da ih pošaljem – priča Enela i ističe da je bolest glavni razlog što se ona i njen pokojni suprug Željko nisu bolje snašli u životu.
Divna deca
– Bog nam je podario divnu decu. Najstarije ima 12, najmlađe dve i po godine. Ona su nam jedino bogatstvo. Sada je na meni da se borim za njih u nadi da neću ostati sama i da će mi opština, država i dobri ljudi bar malo pomoći. Ne možemo opstati u ovoj zabiti. Sama i bolesna neću moći da ih ovde prehranim, obučem, obujem i školujem. Bogu se molim da bar meni podari malo zdravlja i života kako deca ne bi ostala siročad – ističe Enela i naglašava da joj nema života u Ursulama i da bi spas bio preseljenje u Sjenicu, gde bi deca bila blizu škole.
Spas u preseljenju
– Nakon tekstova u “Vestima”, akcije koju vodi veliki dobrotvor Hido Muratović i pomoći koja nam svakodnevno stiže, verujemo da ima nade za naše preseljenje u Sjenicu. Sve zavisi od lokalne samouprave. Ako bi nam čelnici opštine izašli u susret i obezbedili nam dva-tri ara za kuću, sigurna sam da bi nam plemeniti ljudi pomogli i da je sagradimo. Veliki sevap bi učinili – priča, uz ogromno poštovanje i zahvalnost dobrotvorima koji su joj poslali pomoć, Enela Baltić Paunović.
