U podnožju Mokranjskih stena u turističkom parku, meštani Mokranja zajedno sa komšijama koji su iz dijaspore došli na godišnji odmor u ovo selo nadomak Negotina, često organizuju zajednička druženja.
Nedavno su priredili veliki skup, a u goste su pozvali i ugledne političare negotinske opštine, lekare, poznate ličnosti i privatnike. Više od stotinu gostiju je uz bogatu trpezu uživalo i u muzici uživo. Za prijatno raspoloženje potrudio se, u tom kraju poznati orkestar harmonikaša Slobodana Pecića iz Mokranja. Trubač Dragan Gune Njegušić iz Bukovča, saksofonista Goran Čurić iz Mokranja i Slobodan su svirali vlaški i srpski melos.
– Skoro svakog vikenda u letnjem periodu imamo druženje ovde u našem Turističkom parku. Dolaze svi meštani, pogotovo naši dragi dijasporci, kao i gosti sa strane. Nekada smo se okupljali na samo svadbama, krštenjima ili rođendanima, a sada ne mora da bude nikakav poseban motiv veselja. Uvek se nađe neko ko donira hranu i piće i naravno okupi se celo selo na druženje, a često pozovemo i goste. Sad je to već postala tradicija ovde kod nas u Mokranju. Pogotovo kada dolazi dijaspora na odmor – kaže za “Vesti” Žika Niculović, odbornik Vlaške stranke u opštini Negotin, čija su oba sina u inostranstvu, jedan u Austriji drugi u Nemačkoj.
Ponosni deda Žika se, ni dok je razgovarao sa našim reporterom, nije odvajao od unučadi, Vere i Tea koji su došli iz Beča.
Nenad Prvulović koji je, kao i mnogi iz Mokranja, na privremenom radu u glavnom gradu Austrije u prolazu dobacuje:
– Nema boljih mekika od ovih u Mokranju. To u Beču nema ili bar nisu tako ukusne kao ovde kod nas.
Goran Niculović koji živi i radi u Frankfurtu ističe da je Mokranje, kao mesto porekla roditelja Stevana Mokranjca, veselo selo, a da se meštani rado druže.
– Kada god dolazim na letnji odmor iz Nemačke, znam da se obavezno nešto dešava u Turističkom parku, gde se nalazi najveći letnjikovac te vrste u Srbiji. Tu se vikendom sakupljamo, ako nema mesta pod letnjikovcem, postavljamo dodatne stolove i klupe, ovan se peče na ražnju, muzika uživo, lepo piće i teraj do zore. To smo mi Mokranjci, bolje ne znamo – šeretski dodaje Niculović.
U metropoli na Majni rade i Zoran i Radica Trajstarević.
– Upravo smo supruga Radica i ja stigli iz Frankfurta. Skoro da nismo stigli da se raspakujemo i odmorimo, došli smo pravo na druženje ovde. Posle ove pakosne pandemije, zaželeli smo se komšija, poznanika, naših prijatelja koje dugo nismo videli i naravno muzike uživo – kaže Zoran Trajstarević.
Dragi Trajstarević, koji se nalazi na radu u Frauenfeldu u Švajcarskoj je za ovo druženje čuo još dok je bio pod Alpima.
– Već sam u Švajcarskoj bio obavešten da će večeras biti ovde druženje uz muziku uživo. Malo sam i umoran od puta, ali želja da se nađem sa drugarima je veća od umora. Baš je lepo i skoro svi smo na okupu – zadovoljan je Dragi.
Živorad Blagojević iz Ljubljane, Slobodan Krajstarević iz Frankfurta i Voja Jovanović iz Mokranja su razgovarali o ponovnom nameštanju velikog krsta koji je oluja srušila na vrhu Mokranjskih stena, a koji je prošlog leta vario Živorad.
Komšijski zagrljaj
Mile Jovanović je samo jedan od onih koji žive i rade u Frankfurtu. U Mokranju mu je komšija Momčilo Zarić koji pečalbarski hleb zarađuje u Herusauu u Švajcarskoj. Njih dvojica su se na ovom druženju sreli posle više od godinu dana.
– Zbog pandemije, nismo mogli da se vidimo prošlog leta, ali smo komšija Momčilo i ja hvala bogu živi i zdravi i evo sreli smo se konačno. Ovo što se ovde dešava u našem selu u podnožju Mokranjskih stena nema nigde u Srbiji, da se svakog vikenda sastajemo na istom mestu uz muziku uživo, pečenje sa ražnja, paradajz i krastavce iz naših bašti, svež sir i slatko vince koje se hladi u vodi sa ledom, taman da je prijatno za piće. A naš kraj je poznat po dobrom vinu i crnom i belom – kaže Miodrag Jovanović.
Povratnici uživaju u slobodi
Na druženje su došla i dva bračna para, povratnika iz Nemačke.
– Supruga Vera i ja smo se vratili pre nekoliko godina iz Frankfurta, ali tada još nije bilo ovakvo velikog okupljanja. Ovo druženje je sad već preraslo u tradiciju. Kako sam čuo, kalendar je pun unapred sledećih dva meseca. I lepo je kada se naši meštani sretnu i druže. Pogotovo za nas povratnike je veoma lepo jer smo bili toliko godina odvojeni od sela i nama fale ti susreti sa prijateljima – kaže našem Živojin Marković, koji je sa suprugom godinama radio u Frankfurtu na Majni.
Iz Nemačke su se vratili i Jelica i Voja Nedeljković, koji su penziju stekli u Minhenu.
– Mi smo se vratili pre nekoliko meseci i taman smo se dobro uklopili u ovo naše druženje. Na zapadu nema toga, bar ne ovako često i u ovako velikom broju. Ovde imamo svu božju slobodu, mesto druženja je izvan sela i ne smetamo nikome. Posle dobre večere je veselje uz vlaške pesme i kola do jutra – kaže Voja Nedeljković.
Planinari iz ravnice
Među gostima ovog druženja našla se i povelika grupa gostiju sa severa Vojvodine. Članovi planinarskog društva Kinđa iz Kikinde bili su vidno raspoloženi.
– Naš klub postoji više od 20 godina, imamo oko 150 članova, raspoređenih u dve grupe, mlađu i stariju, a ovde je nas 18 planinara. Dve mlađe grupe su trenutno na Himalajima i Mon Blanu, znači da osvajaju više vrhove, a starija grupa, to smo mi ovde idemo na balkanske vrhove, od Musale do Triglava, Mitikasa u Grčkoj i tako dalje. U Mokranju smo prvi put, bili smo do predivnog Mokranjskog vodopada i gore na vidikovcu, gde smo se fotografisali i pogledali pejzaž. Juče smo bili u kanjonu Zamne, sutra ćemo malo da uživamo kraj Dunava. Ovde smo veoma lepo ugošćeni i primljeni. A domaćin nam je bio Žika Đurkić iz Mokranja koga poznajem više od 30 godina – izjavio je Rudolf Pavli, član planinarskog društva Kinđa iz Kikinde.
Pod selom jezero vode
Vlaško dijasporsko selo Mokranje je poznato po Mokranjskim stenama i vodopadu na tim stenama, kao i arheološkom nalazištu iz Rimskog doba. Takođe je poznato po veoma zdravoj vodi, koja je dobra za čišćenje kamena iz bubrega i bešike i urinarnih kanala. Voda se crpi sa više od metara dubine i. kako stručnjaci kažu, celo selo leži na jezeru punom vode. Mokranje je u Evropi čuveno i po lovnom centru Alija i naravno po slavnom srpskom kompozitoru Stevanu Stojanoviću Mokranjcu, čiji su roditelji po dolasku iz Makedonije živeli u ovom selu.
