Eventualno ukidanje kancelarije i funkcije visokog predstavnika ili vraćanje na njegove izvorne funkcije i poštovanje Dejtona bi politički obezglavilo Bošnjake ali bi im to bila jedinstvena prilika da se vrate sebi i počnu da samostalno ali i u dogovoru sa ostala dva naroda odlučuju o sudbini BiH, kaže politikolog Anđelko Kozomara.
Godina 2026. mogla bi, ukoliko se geopolitičke karte poklope, da bude poslednja godina u kojoj bi visoki predstavnik bio „bog i batina“ u BiH. Nemac Kristijan Šmit koji je poslednjih pet godine krojio sudbinu ove države a da je za to nije imao odobrenje Saveta bezbednosti UN ove godine završava mandat.
Sve zavisi od geopolitičkih dogovora
Da li će Šmit dobiti naslednika umnogome zavisi od stava Amerike, koja će ili podržati Moskvu, koja se već izjasnila da je era visokih predstavnika u BiH prevaziđena, ili će doći neki novi Šmit.
Politikolog iz Banjaluke Anđelko Kozomara kaže da se o ukidanju ove funkcije koja i nije dejtonska tvorevina raspravlja već godinama, ali da se stvari nisu promenile.
„Lično ne mislim da će Amerika po ovom pitanju stati uz Moskvu ali opet o tome će presuditi geopolitički momenti. Ono što je sigurno jeste da Evropska unija, posebno Nemačka, nikako neće pristati da se ova funkcija ukine. Doduše, može da se desi da Šmitov naslednik bude vraćen na „fabrička podešavanja“ pa da se bavi onim što mu i piše u opisu radnog mesta a ne da se meša u unutrašnja pitanja jedne suverene države. Ali i to je na dugom štapu,“ ocenjuje naš sagovornik.
S druge strane, ostaje apsolutna nepoznanica da li bi BiH uopšte mogla da funkcioniše bez visokog predstavnika. Kozomara kaže da se odgovor na ovo pitanje razlikuje zavisno od toga gde ga postavite, to jest u kom entitetu.
„Federacija smatra da Bosna i Hercegovina ne može da ostane bez visokog predstavnika i za svaki nesporazum koji imaju, za svaku akciju koju bi hteli da provedu oni traže intervenciju visokog predstavnika. S druge strane, Republika Srpska je ubeđena da bi BiH bila efikasnija, da bi bolje funkcionisala i da bi donosila odluke u interesu građana pre svega, ako ne bi bilo visokog predstavnika i ako se on, ovakav kakav je sada, kao što je Kristijan Šmit ne bi mešao u sve životne pore, u sve ono što nije u njegovoj nadležnost, već da se drži slova Dejtonskog sporazuma,“ smatra Kozomara.
Naš sagovornik kaže da Federacija ima sa visokim predstavnicima u BiH vazalni odnos i da je tako već decenijama i da ne znaju kako da samostalno funkcionišu.
„Njima treba neko da ih vodi, da im lupi šakom o sto i kaže – treba tako i tako da se radi. Ono što se smatra kao bonus za Sarajevo je činjenica da do sada sve što su poželeli od visokih predstavnika su i dobili ili da je sve što bi izašlo iz kuhinje visokog predstavnika išlo u njihovu korist,“ ističe Kozomara.
On ipak skreće pažnju na činjenicu da je i u Federaciji delimično podeljen stav u poslednjih godinu dana o visokom predstavniku i njegovom bitisanju.
„Doduše ne kod Bošnjaka već kod Hrvata, jer hrvatski deo smatra da visoki predstavnik treba da ode, odnosno da OHR bude ukinut, da mu je istekao mandat i da ne treba više da postoji, već da treba prepustiti ključne odluke domaćim političarima i da se oni dogovaraju oko ključnih pitanja za razvoj ove zemlje,“ podseća sagovornik Sputnjika.
Bošnjaci nisu spremni
Ako bi se desilo da se stvarno ukine OHR Kozomara veruje da bi politička scena u BiH u početku bila konfuzna.
„Bošnjačkim političarima bi bila potrebna neka vrsta političke aklimatizacije, bar ovoj garnituri koja je sad na vlasti. Ali mislim da bi se i oni brzo navikli i naučili da funkcionišu bez te neprirodne zaleđene koju su do sad imali, i da bi počeli da rade samostalno i navikavaju se na razgovor i dogovor sa predstavnicima druga dva naroda. U početku bi verovatno bilo nesporazuma, bilo bi tenzija, ali bi vrlo brzo i oni navikli da odluke u svojoj zemlji donose sami, a ne da im ih nameću stranci,“ veruje Kozomara.
On misli da bi kratko trajali nesporazumi i da bi BiH bila mnogo efikasnija nego što je sada.
„Najviše bi to bilo u delu same politike, jer su godinama vezani za zapadne sile, programe, Evropsku uniju – sve! Verujem da bi pre svega u politici bili samostalniji jer sada nikakve političke odluke ne mogu da donesu sami. Sve rade u dogovoru sa američkom i engleskom ambasadom i sa OHR-om. Zatim, u ekonomiji jer se, na primer, u Federaciju gotovo ništa ne ulaže“, kaže naš sagovornik.
Štaviše, dodaje Kozomara, oni su potpuno pogubljeni, nemaju uopšte svoj stav o bilo čemu, čak ni o tome što je nacionalni interes samih Bošnjaka.
„Važno je reći da su gotovo svi visoki predstavnici imali takvu politiku koja je bila potpuno usmerena protiv Srba i Republike Srpsku. Uz njihovu pomoć više od 80 nadležnosti je oduzeto iz ruku RS iako im po Dejtonskom sporazumu pripadaju a kulminacija je sa Šmitom koji je direktnim udarom na doskorašnjeg predsednika RS Milorada Dodika pokušao da RS baci na kolena,“ podseća Kozomara.
Oni su gospodarili BiH
Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu je, kako je to izvorno definisano, međunarodni predstavnik UN koji nadgleda i koordinira sprovođenje civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma. Konačni je tumač Aneksa 10 (Sporazuma o civilnom sprovođenju) Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.
Visokog predstavnika imenuje Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija svojom rezolucijom, a po preporuci Saveta za sprovođenje mira (PIC). Do sada su se na mestu viskog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu nalazili: Karl Bilt (1995—1997), Švedska; Karlos Vestendorp (1997—1999), Španija; Volfgang Petrič (1999—2002), Austrija; Pedi Ešdaun (2002—2006), Ujedinjeno Kraljevstvo; Kristijan Švarc-Šiling (2006—2007), Nemačka; Miroslav Lajčak (2007—2009), Slovačka; Valentin Incko (2009—2021), Austrija.
Nemački političar Kristijan Šmit se od 1. avgusta 2021. predstavlja kao visoki predstavnik iako nije imenovan rezolucijom Saveta bezbednosti UN u skladu sa članom 1. Aneksa 10 (Sporazuma o civilnom sprovođenju) Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini.
