NIS opet srpski?

 Vezana trgovina i ruke: Naftna industrija Srbije
 

Međutim, mnogi vetrovi su zaduvali. Cena gradnje je poskupela za 45 odsto, u Južnom toku su partneri Gaspromu i nemačke, mađarske, bugarske, italijanske i austrijske kompanije, redom iz država koje su uvele sankcije Rusiji.
 

Radna grupa za sukobe

Odnosi Srbije i Rusije, kad je o energetici reč, nisu blistavi. Nedavno je Rusija smanjila Srbiji za trećinu isporuke gasa zbog duga od 200 miliona evra.

Premijer Vučić isposlovao je kod Putina da polovinu duga platimo odmah, a ostatak u ratama. Da nešto ozbiljno ne štima svedoči i činjenica da je 11. avgusta ove godine ministar policije Nebojša Stefanović formirao radnu grupu za preispitivanje okolnosti pod kojima je provedena privatizacija NIS-a, a koje je Vučić prethodno označio sumnjivim. Rezultata još nema. Ruska strana nije krila ljutnju i razočarenje što je Srbija krenula da na taj način preispituje ugovore s Moskvom.

Šta god da je razlog za obustavljanje projekta, Srbija će se kao nijedan partner u projektu naći u velikoj nevolji. Naime, naša zemlja je 2008. godine napravila famozni naftno-gasni aranžman, vezani sporazum kojim smo Gaspromnjeftu prodali NIS, polovinu skladišta gasa u Banatskom dvoru, dali smo Rusima veoma povoljna prava eksploatacije nafte u Vojvodini i koncesiju u Angoli. Zauzvrat, za NIS smo dobili 400 miliona dolara, te je kompanija uzela kredit za modernizaciju rafinerija srazmerno udelu države i Gaspromnjefta. Međutim, šta ako Južnog toka ne bude?

U tom slučaju Srbija bi mogla da se pred nadležnim arbitražnim sudom pozove na neizvršenje sporazuma koji bi onda mogao da bude raskinut.

– Vreme je da Srbija pogleda istini u oči, makar u onoj meri u kojoj su to već učinili Rusi. Jasno je da je Južni tok politički, a ne ekonomski projekt od prvog dana, ali kako Evropska unija ne dopušta gradnju gasovoda koji nije upodobljen propisima Brisela, sve je teže verovati da će gasovod ikada biti izgrađen – kaže za "Vesti" Sijka Pištolova, stručnjak za energetiku i urednik "Enerdžiobzervera".

Kad je reč o scenariju raskida, Pištolova navodi da bi Srbija morala Gaspromnjeftu da vrati 400 miliona od kupoprodaje NIS-a i preuzme nazad kompaniju, te da se naftno-gasni aranžman raskine.

Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević za naš list ističe da je glavni problem sa Rusima napravljen u startu, te sve posledice koje proističu padaju na teret Srbije.

 

Država na klackalici

Diplomate se slažu da se Srbija našla u neugodnoj situaciji da kao kandidat za članstvo u EU mora da prati politiku Brisela, pokušavajući istovremeno da balansira u odnosima s Rusijom.
– Srbija je sada u tako ozbiljnoj finansijskoj krizi da ne može više sebi da priušti nepokretanje spornih pitanja u odnosima sa drugim zemljama, a pitanje energetike nesumnjivo je izvor napetosti između Beograda i Moskve – ocenio je Dušan Lazić, bivši ambasador Srbije u Ukrajini.

– Ugovor je loše napisan. Mi smo u njega strpali i Banatski Dvor i NIS i eksploataciju i Južni tok, pa smo i to posle dopunjavali. Taj ugovor je sjajan za rusku stranu i katastrofalan za srpsku. Ipak, uprkos svemu Srbija ima dobre argumente da pokrene arbitražu u slučaju da Južnog toka ne bude ili projekat bude na neodređeno odložen – kaže Kovačević.

Ta arbitraža bi bila spor država, a ne kompanija, ističe Kovačević, jer je reč o međudržavnom sporazumu.

– Možemo da tražimo obeštećenje. Ali znate, taj sporazum su sa ruske strane pregovarali stručnjaci, a sa srpske političari, pa i nije čudo što je takav. Uostalom, naši političari i današnje i bivše vlasti su tvrdili da je reč o sporazumu koji nije samo ekonomski, već i politički, pa sumnjam da bi neko imao hrabrost da se tako suprotstavi Moskvi – dodaje Kovačević.
 

A šta ako je kriv Brisel?

Ekonomski analitičar i glavni urednik NIN-a Milan Ćulibrk smatra da Srbija u startu ugovorom sa Rusima nije dobro zaštitila svoje interese, te da će biti vrlo teško da ih brani ako Južnog toka ne bude.
– Mi ne znamo tačno šta je dokumentima definisano, te ne bih da nagađam. Ipak, čak i da dođe do scenarija odustajanja od gradnje, može se postaviti i pitanje zbog čega se odustalo. Ako je to zbog spora Rusije i EU, onda to nije pitanje neizvršenja ugovora sa ruske ili srpske strane. To je posao za vrhunske stručnjake međunarodnog privrednog prava – kaže Ćulibrk.

 

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime