“Njujork tajms” objavio je kolumnu Filipa H. Gordona, bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost potpredsednice Kamale Haris, u kojoj upozorava da bi Ukrajina napravila ozbiljnu stratešku grešku ako bi pristala na teritorijalne ustupke Rusiji u zamenu za američke bezbednosne garancije pod predsednikom Donaldom Trampom.
Gordon tvrdi da takve garancije ne bi bila verodostojne i da bi Kijev umesto toga trebalo da traži konkretne, materijalne oblike podrške koji bi stvarno ojačali njegovu odbranu.
Prema Gordonovoj analizi, nakon višemesečnih pregovora SAD i Ukrajina približavaju se skupu načela koja bi mogla poslužiti kao temelj budućeg mirovnog sporazuma s Rusijom. U centru tog mogućeg dogovora, piše Gordon, nalazi se ideja da bi Ukrajina odustala od dela teritorija u spornom Donbasu u zamenu za snažne američke bezbednosne garancije, koje bi trebalo da spreče buduće ruske napade.
Gordon priznaje da bi takav aranžman bio politički razumljiv jer bi Vladimir Zelenski morao objasniti zašto je spreman na žrtvu kojoj se protivi većina ukrajinske javnosti. No, upozorava da je takav pristup strateški pogrešan jer bezbednosne garancije koje bi dao Tramp, prema njegovom mišljenju, ne bi imale stvarnu težinu.
“Tramp nikad nije pokazao volju da se direktno suprotstavi Rusiji”
Kolumnista “Njujork tajms” navodi da sumnje u Trampovu spremnost da poštuje američke bezbednosne garancije za Ukrajinu proizlaze iz njegovog dosadašnjeg ponašanja. Gordon podseća da Tramp, uprkos povremenim pretnjama, nikad nije pokazao stvarnu volju da se direktno suprotstavi Rusiji, a posebno ne vojno.
Naprotiv, piše Gordon, Tramp je tokom protekle godine na predsedničkoj dužnosti znatno smanjio američku vojnu i finansijsku podršku Ukrajini, prihvatio ruski narativ o ratu, do te mere da je optuživao Ukrajinu za njegovo izbijanje, te je u više navrata govorio o mogućnosti veće američko-ruske privredne saradnje.
Ako se Ukrajina, kako tvrdi Gordon, ne može osloniti na Trampa ni dok je izložena otvorenoj invaziji, teško je verovati da bi on bio spreman vojno braniti Ukrajinu u nekoj budućoj, manje jasnoj krizi, samo zato što to stoji u nekom sporazumu.
Papir ne menja Trampa
Gordon dodatno ističe da ni formalno zapisivanje bezbednosne garancije ne bi promenilo Trampovo ponašanje. Podseća na Trumpovu reputaciju poslovnog čoveka koji se povlačio iz ugovora, kao i predsednika koji je napuštao ili pokušavao ponovo da pregovara ranije već potpisane međunarodne sporazume.
Kao ključan primer Gordon navodi Trampove izjave o NATO-u. Tramp je, piše Gordon, više puta rekao da se član 5, temelj kolektivne odbrane Saveza, po njegovom shvatanju primenjuje samo ako saveznici “plaćaju svoje račune”. Takođe je izjavio da bi podstakao Rusiju da “radi šta god želi” članici NATO-a za koju smatra da ne ispunjava obaveze, i da značenje člana 5. “zavisi od definicije”.
Prema Gordonu, takve izjave ozbiljno potkopavaju verodostojnost bilo kakvih američkih garancija Ukrajini.
Šta umesto garancija?
S obzirom na sve navedeno, Gordon zaključuje da bi Zelenski bio naivan, pa čak i nemaran, kada bi strateški vrednu teritoriju mijenjao za, kako piše, tako upitnu garanciju. Umesto toga, smatra da bi Ukrajina trebalo da insistira na opipljivim elementima koji bi stvarno ojačali njezinu odbranu.
Kao jednu od ključnih poluga Gordon navodi više od 200 milijardi dolara zamrznute ruske državne imovine, koja se uglavnom nalazi u Evropi, SAD i Japanu. Prema njegovom mišljenju, Evropska unija bi verovatno pristala da prenese ta sredstva Ukrajini ako bi to značilo kraj rata.
Kolumnista “Njujork tajmsa” posebno ističe važnost nuklearne elektrane Zaporožje. Smatra da bi njen povratak pod ukrajinsku kontrolu, u sklopu teritorijalnog kompromisa, bio vredniji od apstraktnih garancija. Gordon navodi predlog Zelenskog da se elektranom zajednički upravlja sa Amerikancima, što bi omogućilo stabilnu proizvodnju energije, finansiranje obnove i dodatni odvraćajući učinak prema Rusiji.
Kako se pregovori nastavljaju, Gordon poručuje da bi se Ukrajina trebalo da se usredsredi na mere koje stvarno odvraćaju buduću rusku agresiju, a ne na, kako zaključuje, prazna američka bezbednosna obećanja.
