Norvežani izlaze na birališta u ponedeljak na izborima koji su neobično tesni i visoko polarizovani, a u fokusu su rast troškova života, porezi na bogatstvo, ulaganja državnog naftnog fonda u Izrael i odnosi sa američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Uoči izbora, zabeležen je nagli rast podrške populističkoj desničarskoj Progresivnoj partiji, koju predvodi Silvi Listaug, a pojedini analitičari to nazivaju “MAGA-fikacijom” norveške politike (po uzoru na američki MAGA pokret). U slučaju pobede desnice, Listaug bi mogla da postane premijerka.
Ipak, prema istraživanjima javnog mnjenja, najverovatniji scenario je tesna pobeda centra-levice, što znači nastavak manjinske laburističke vlade na čelu sa Jonasom Garom Stereom, koji je premijer od 2021. godine, dok bi Jens Stoltenberg, bivši generalni sekretar NATO-a i jedan od najpopularnijih političara u zemlji, obavljao funkciju ministra finansija.
Ako Laburisti pobede, suočiće se sa mukotrpnim pregovorima sa manjim levim partijama, posebno oko pitanja ulaganja naftnog fonda u Izrael, što je poslednjih nedelja izazvalo veliku pažnju i kritike na račun Stoltenberga.
Novinarka i komentatorka lista VG, Šazija Madžid, rekla je da su ovi izbori “neočekivano uzbudljivi” i daleko polarizovaniji nego ranije.
“Zaista su bili prava oluja sa nizom neočekivanih obrta. Norvežani čekaju rezultate sa velikim nestrpljenjem”, ocenila je Madžid, nazvavši ih “prelomnim izborima”.
Ističe i da klasne i rodne razlike – zbog kojih mnogi mladi muškarci glasaju za desnicu – predstavljaju “mobilizatorski faktor na oba politička pola”, uz optužbe za laži i dezinformacije koje dolaze od lidera stranaka.
“Za levičarske partije rat u Gazi bio je važna tema, naročito za birače migrantskog porekla i mlade”, navodi novinarka, a prenosi Gardijan.
Turbulencije na političkoj sceni
Konzervativna partija, međutim, izgubila je značajan deo podrške u korist Progresivne partije, dok su Zeleni neočekivano dobili više glasova.
Johanes Berg, direktor istraživanja i glavni istraživač Nacionalnog programa za izborna istraživanja u Institutu za društvena istraživanja, kaže da su ključna pitanja na ovim izborima bili cene hrane i energije, porezi na bogatstvo, zdravstvo i, neuobičajeno za Norvešku, trgovinska politika sa Sjedinjenim Američkim Državama.
“Pre godinu dana izgledalo je da će Laburisti izgubiti izbore. Ali faktori poput povratka Stoltenberga i uspešnog sastanka premijera sa Trampom u Beloj kući o trgovini preokrenuli su situaciju. Prevladava osećaj da su dobro odradili posao u odnosima sa SAD”, napominje Berg.
Ipak, kako ističe, podrška desnici je takođe u porastu.
“Izgleda da u norveškoj politici postoje dva suprotstavljena trenda – jedan je desničarski talas, posebno među mladima, a drugi je podrška aktuelnoj vladi”, zaključuje Berg.
Norvežani pred izborom
Izlaznost u Norveškoj je tradicionalno visoka – obično između 75 i 80 odsto – a ovi izbori beleže rekordan broj ranog glasanja.
Petar Ege Langseter, docent političkih nauka na Univerzitetu u Oslu, kaže da je Stoltenbergov povratak u norvešku politiku prošle zime bio ključan za Laburiste.
“U svetlu rastućih međunarodnih tenzija posle izbora Donalda Trampa, uvođenja tarifa i različitih sukoba, Stoltenbergov povratak dočekan je s odobravanjem i doneo je Laburistima iznenadni skok od 10 procenata u roku od mesec-dva” navodi Langester.
Iako je kampanja počela skandalom oko ulaganja naftnog fonda u Izrael i mogućeg kršenja etičkih smernica, Langseter ne veruje da će to značajno uticati na ishod.
“Najnovija istraživanja pokazuju tesnu trku, sa blagom prednošću levice. Ipak, teško je prognozirati zbog velikog broja već datih glasova i oscilacija u anketama. Ako levica pobedi, najizgledniji scenario je nastavak manjinske laburističke vlade uz parlamentarnu podršku manjih stranaka levice”, ističe Langester.
Rezultati se očekuju kasno uveče u ponedeljak, a dodatnu neizvesnost donosi široko rasprostranjeno taktičko glasanje.
Henning Finseras, profesor sociologije i politike na Norveškom univerzitetu nauke i tehnologije, tvrdi da “”oba bloka imaju stranke koje se kreću oko cenzusa od 4 odsto (Zeleni na levici, a Hrišćanska narodna partija i Liberali na desnici).
“To znači da će ishod izbora zavisiti od toga ko uspe da pređe prag. Ta situacija podstakla je taktičko glasanje, što dodatno povećava neizvesnost”, objašnjava Finseras.
