Bivši predsednik norveške vlade, socijaldemokrata Jens Stoltenberg, lider Radničke partije, ima najveće šanse da preuzme kormilo zapadne vojne alijanse. Prema ne samo norveškim medijima, iza njegove kandidature stoje američki predsednik Barak Obama i nemačka kancelarka Angela Merkel. Nijedan generalni sekretar nije dosegao tu visoku poziciju bez saglasnosti Amerike.
– Prijatno je biti pomenut u tom kontekstu, ali to ne znači da ja potvrđujem kanditaturu – izjavio je bez komentara uzdržani Jens Stoltenberg, o kojem direktor Instituta za istraživanje mira Kristijan Berg Hapervik kaže da je "neimar konsenzusa i političar koji ne izaziva konflikte".
Bezbednost inače nije specijalnost političara Jensa Stoltenberga, mada su za njegovog mandata modernizovane oružane snage Norveške. U prilog mu ne ide i to što mu je prethodnik takođe Nordijac, Anders Fog Rasmusen. Mnoge zemlje članice žele generalnog sekretara sa drugog geografskog područja. Odluka može biti doneta i pre NATO samita i pre sastanka ministara zemalja članica, kako piše list "Dagblade", "već možda i na sastanku ambasadora zemalja članica u Briselu".
Jensov otac, danas penzioner Torvald Stoltenberg, bivši diplomata u Beogradu, ministar odbrane i šef diplomatije, mirovni posrednik na Balkanu, takođe je bio kandidat za generalnog sekretara NATO.
