Siromašni i nemoćni, bez struje i ogreva strahuju od hladnoće, besparice i bolesti, ali se kao i uvek uzdaju u ljudsku dobrotu.
Njima su naši čitaoci već puno pomogli, sedmočlanoj porodici Bandović iz sela Gradac na centralnom Pešteru sagradili su i delimično opremili novu kuću, godinama slali pakete i vredne donacije i lečili njihovog sina Radišu.
Novi kreveti
Siromašnom ocu i sinu Vukoli i Vučeti Bradić iz zabitog sela Blato na samoj granici Srbije i Crne Gore naši čitaoci su kupili nove krevete, šporet, frižider i televizor i obezbedili lekove i namirnice, pa prošle zime kod njih nije bilo gladi, studi, bolesti i većih problema.
Duže od decenije Slobodan Bandović, njegova majka Marija, supruga Stanka i deca Stefan, Petar, Radiša i Milica štićenici su našeg Humanitarnog mosta, da nije bilo dobrih ljudi i narodne kuhinje u Sjenici, ko zna kako bi i da li bi opstali u u surovom srpskom Sibiru, Vukoti i Vučeti Bradić naši čitaoci i drugi dobrotvori iz dijaspore pomažu dve godine, bukvalno su ih izvukli sa dna i spasli od hladnoće, nemaštine, gladi i bolesti.
– Mislili smo da ćemo se, nakon sve pomoći koju smo dobili, definitivno oporaviti i da ćemo moći da preživljavamo našim radom, na žalost, to je još nemoguće, još zavisimo od sevapa i dobrih ljudi, posebno će nam biti kritična zima za koju tek treba da se spremimo – priča Slobodan Bandović, siromašni nadničar sa Peštera, i ističe da već tri godine njegova porodica ne može da se useli u novu kuću, jer im nadležni, sa obrazloženjem da je kuća građena bez projekta i građevinske dozvole, ne daju struju.
Oronula kuća
– Prinuđeni smo da i dalje živimo u oronuloj straćari koja svakog trenutka može da nam se sruši na glave dece, kopajući grobove za preminule Pešterce, tovareći ugalj u obližnjem rudniku Štavalj i radeći druge najteže poslove (srećan kad ih ima) ne uspevam da nahranim i školujem decu i lečim srednjeg sina Radišu koji je tri puta operisan i ima smetnje u razvoju, zato su sve naše nade i dalje usmerene u dobru dijasporu, svaka pomoć plemenitih ljudi zlata nam je vredna – priča Slobodan.
On objašnjava šta im sve nedostaje.
– Kupili bi ogrev, obezbedili zalihe brašna, deci odeću, obuću i školski pribor, posebno nam je važno da Radiša i dalje radi sa logopedom, da ide na kontrole u Beograd i da domaće zadatke više ne piše pod svećom i petrolejkom – poručuje Slobodan i nada se da njegov apel neće ostati bez odjeka.
Pomoći dobrih ljudi iz belog svata nadaju se i siromašni otac i sin, Vukola i Vučeta Bradić, jedini žitelji zabitog i potpuno raseljenog sela Blato na granici Srbije i Crne Gore.
– Nama su, nakon tekstova u “Vestima”, dobri ljudi već puno pomogli, tačnije spasli su nas bede i nemaštine, bili smo bez brašna i hleba i na ivici provalije, već dve godine ne gladujemo, kuća nam je bila topla i živimo bolje. Hvala beskrajno svima koji su nam slali pomoć i pružali nam podršku. Da li će tako biti i ove zime ne znamo i brinemo, jer već dugo nije stigla ni jedna donacija, prihoda nikakvih nemamo, čak ni socijalnu pomoć, a valja nam kupiti brašna, obezbediti drva, nabaviti lekove, nadamo se da će nas bog i dobrotvori ponovo pogledati i pomoći nam da i ovu zimu provedemo u toplom kao ljudi, ništa više nam nije potrebno – priča starina Vukola Bradić i unapred se zahvaljuje na svakom dinaru ili evru, ali i na lepoj reči koja im u muci i samoći puno znači.
Radiša napreduje
Zahvaljujući pomoći naših čitalaca, Slobodanov i Stankin sin Radiša koji ima smetnje u razvoju i probleme sa govorom bio je na ispitivanjima u Beogradu, nekoliko godina sa njim rade logopedi, imao je i uspešne operacije u Novom Pazaru i Prijepolju, konačno je prošle godine, sa zakašnjenjem, pošao u školu. Njegovi roditelji, logopedi i nastavnici zadovoljni su napretkom. Ali, da bi i dalje napredovao i bio kao i druga normalna deca potrebna mu je pomoć dobrih ljudi, jer njegovi roditelji, koji ne mogu da obezbede novac i za prehranjivanje porodice, ne mogu da mu omoguće adekvatno lečenje.
Ima nade
Ako nadležni omoguće priključenje struje i vode i takozvanim nelegalnim objektima, na čemu se uveliko radi, porodici Bandović uskoro bi mogla dobiti svetlo i useliti se u novu kuću koju su joj pre četiri godine sagradili dobrotvori, mahom naši čitaoci, iz celog sveta. Bila bi to velika sreća za ovu siromašnu familiju, ali i za sve one koji joj godinama pomažu da preživi i bedi i sirotinji.
