Albanci ni posle obustave radova u zoni manastira ne pomišljaju da prestanu s nasrtajima na Visoke Dečane. Da im je drevna srpska svetinja trn u oku i da po svaku cenu žele da je pokore potvrđuju zapaljive poruke istoričara i političara iz Prištine, koji su nalog Kfora o suspenziji asfaltiranja puta Dečani-Plav u zaštićenoj zoni manastira doživeli kao nacionalnu katastrofu. Ne mireći se s porazom, Albanci su odmah krenuli u novi juriš na hram istrčavši s teorijom manastir ne pripada Srbiji nego njima i da oni baštine istorijska prava na zadužbinu Nemanjića.
– Manastir Visoki Dečani predstavlja nasleđe Kosova, a ne Srbije. Problem je što prostor nije dat istorijskom, već samo pravnom aspektu, a Srpska pravoslavna crkva znala je kako da to maksimalno iskoristi – rekao je istoričar Muhamet Malja.
On se, međutim, tu nije zaustavio, već je u ime Albanaca stavio šapu i na Pećku patrijaršiju.
– Čak i tokom osmanskog i albanskog perioda, kada su imali neku vrstu autonomije, Pećka patrijaršija nije bila okružena zidinama. Danas jeste, iako nije ugrožena, a ti zidovi su izgrađeni od albanskih kula – poručio je ovaj istoričar i na taj način i Pećku patrijaršiju “upisao” u kulturno nasleđe kosovskih Albanaca i u njihovo vlasništvo.
Ipak, upućeni tvrde da ataci na istorijsko sedište SPC, čiji su patrijarsi duže od 300 godina iz njega vodili crkvu, nisu trenutni prioritet Prištine. Dečani su, kako stvari stoje, za Albance urgentniji problem, o čemu svedoči i poruka lidera pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija da kapitulacija Prištine u bici za manastir ne sme da se dozvoli. Koliko ga zabrana radova u zaštićenoj zoni manastira boli Kurti je pokazao u svojoj reakciji na tu odluku, u kojoj je žestoko kritikovao svog naslednika na funkciji premijera.
– Avdulah Hoti i partneri sprovode zahteve koje im ispostavlja Aleksandar Vučić. Prvo je uklonjen reciprocitet, pa zaustavljena diplomatska kampanja za priznanje Kosova, a sada se stopira i južni projekat – poručili su iz Kurtijevog pokreta, koji južnim projektom zove gradnju puta Dečani-Plav.
Taj termin, ističu kosovski Srbi, za Kurtija i pristalice ima mnogo šire značenje jer Dečani za njih nisu običan manastir, već simbol, koji ih žulja zbog mnogo jačih razloga od infrastrukturnih problema poput gradnje puta. Svetinja pod zaštitom Uneska predstavlja bastion pravoslavlja na Kosovu i Metohiji i svedoči o vekovnim srpskim korenima na tom prostoru. To se Prištini nimalo ne sviđa i zato, kako procenjuje novinar Živojin Rakočević, neće odustati od novih pokušaja “pokoravanja” manastira.
– Dečani su su postali nacionalni cilj albanskih ekstremista. Oni manastir vide kao simbol čitavog kompleksa srpskog nasleđa na Kosovu i Metohiji. I onog trenutka kad budu na svoju meru doveli Dečane, tek onda će biti zadovoljni – uveren je Rakočević.
To očigledno dobro znaju i u državnom vrhu Srbije, zbog čega je najavljeno formiranje specijalnog tima za zaštitu Dečana i svih srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji.
Ostavite manastir na miru!
Iguman manastira Visoki Dečani Sava Janjić ističe da on i sveštenstvo nisu protiv gradnje puta, ali smatraju da bi zbog zagađenja, buke i drugih negativnih psosledica trasu trebalo izmestiti.
– Besmislica je optužiti manastir da izgradnja puta zavisi od nas – poručuje Janjić. On podseća da je on još 2014. predložio da se izgradi zaobilaznica oko zaštićene zone manastira, što su podržali predstavnici međunarodne zajednice i tadašnji prištinski premijer Hašim Tači.
– Lokalni put kroz zaštićenu zonu imao bi poseban karakter, uz ograničenja teškog saobraćaja, brzine i odgovarajuće širine – ukazuje iguman. On ne krije da je zabrinut uprkos zabrani asfaltiranja puta jer je pročitao da je vlada u Prištini odlučila da obustavi radove “dok premijer ne dođe u posetu opštini i manastiru”.
