Novoizabrani poljski desničarski populistički predsednik, Karol Navrocki, prvi put je razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim.
Tokom razgovora, Navrocki je obećao dalju podršku Kijevu u odbrani od ruske invazije, ali je naglasio da saradnja mora biti zasnovana na “međusobnom poštovanju i iskrenom partnerstvu”.
Dosadašnji predsednik, Andžej Duda, tokom svog mandata pružao je značajnu podršku Ukrajini, uključujući i posetu Kijevu u aprilu 2022. godine, nedugo nakon početka ruske invazije. Navrocki, koji stupa na dužnost 6. avgusta, izrazio je skepticizam prema težnjama Kijeva da se pridruži Evropskoj uniji i NATO-u.
Portparol Navrockog, Rafal Leškijevič, saopštio je da je telefonski razgovor inicirao Zelenski, koji je čestitao Navrockom na pobedi na predsedničkim izborima.
“Rusija je neoimperijalna, kolonijalna država pod vođstvom ratnog zločinca Vladimira Putina. Zato Ukrajina, koja se bori protiv režima Kremlja, može da računa na podršku Poljske”, napisao je Leškijevič na društvenoj mreži Iks.
Ukrajinski predsednik je, takođe putem ove mreže, poručio da “Ukrajina računa na Poljsku da će ostati naš pouzdan partner i saveznik” i dodao da su se dogovorili o razmeni poseta.
Međutim, Navrocki je tokom razgovora istakao da će se pozabaviti teretom istorije u odnosima između dve zemlje. Leškijevič je naglasio da se Navrocki predstavlja kao “glas naroda koji od Ukrajine zahteva promenu pristupa važnim i još uvek nerešenim istorijskim pitanjima”.
Ovo se pre svega odnosi na etničko čišćenje koje se dogodilo između 1943. i 1945. godine u regionu Volinije, koji je nekada bio deo Poljske, a danas je na teritoriji Ukrajine. Tokom tog perioda, nacionalistička Ukrajinska ustanička armija (UPA) ubila je oko 100.000 poljskih muškaraca, žena i dece. Ukrajina je tek pre nekoliko meseci dozvolila iskopavanja u potrazi za žrtvama.
Zelenski se u svom saopštenju o telefonskom razgovoru nije osvrnuo na ovo istorijsko pitanje.
