pixabay.com
Foto: Ilustracija

U Srbiji se godišnje baci blizu 250.000 tona hrane, a u Evropskoj uniji čak 90 miliona tona, pokazao je izveštaj Svetske organizacije za prirodu (WWF), dok prema analizi Centra za unapređenje životne sredine, u Srbiji, samo tokom jedne godine, jedan stanovnik baci oko 35 kilograma hrane u vrednosti od oko 10.000 dinara (85 evra).

Dok na planeti prema najnovijem izveštaju UN gladuje 800 miliona ljudi, u Srbiji dnevno u kontejneru završi 676 tona razne hrane.

Koliku količinu namirnica bacamo samo u domaćinstvu, pokazuje poređenje da bi kolona kamiona koji bi ih prevozili bila duga od Subotice do Kragujevca. Problem bacanja hrane je, kako kaže za „Vesti“ Ivana Jovčić, izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine koji je radio analizu, i ekonomski, i društveni i ekološki.

Megalomani u šopingu

– Mi objašnjavamo kolika je količina vode i energije potrebna za proizvodnju hrane, a dovoljno je da kažemo da je bačena hrana izuzetno veliki emiter gasova s efektom staklene baste. Danas u svetu vlada epidemija bacanja hrane. Na globalnom nivou, kad bi odbačena hrana bila posmatrana kao država, to bi prema količini emisije, bila treća zemlja sveta, odmah posle Kine i Sjedinjenih Američkih Država – otkriva naša sagovornica.

Rezultati analize Centra, prema njenim rečima, govore da je bacanje hrane vrlo loša navika građana Srbije, zbog čega je, kaže, ova organizacija krenula u kampanju podizanja svesti i obrazovanja građana, kako iskoristiti hranu efikasno i smanjiti količine uzalud potrošenih namirnica.

Što je zemlja bogatija, toliko njeno stanovništvo baca više hrane, ukazuje za „Vesti“ Dušan Marinović, glavni i odgovorni urednik portala Natur. SAD, prema njegovim rečima, prednjače u razbacivanju apsolutno svih resursa do električne energije, jer ne gase ni svetla, niti isključuje kompjutere.

– Baca se jer nema kućne ni druge edukacije, a inače smo grandomani i megalomani pri kupovini i pazarimo i ono što treba i što ne treba – priča on i građane savetuje da recikliraju sve što bacaju.

U Evropi se najviše baca voće i povrće, piletina, riba, mlečni i pekarski proizvodi. U Srbiji, kako pokazuju podaci Centra za unapređenje životne sredine, najčešće u kontejneru završi hleb, 10,18 kg, pa meso 7,18 kg i mleko 6,74 kg, a namanje voće 5,7 kg i povrće 5,33 kg, ukazao je Centar za unapređenje životne sredine.

Lažni stid

Predsednik Eko centra Dejan Zagorac to bacaže vidi kao produkt tržišne ekonomije jer, kako kaže, prave se velika pakovanja da bi kupci to pazarili i više potrošili.

– Naši ljudi nemaju ekološku svest i kupuju više od onog što je potrebno. S druge strane, postoji strah od nemati, pa se stvara zaliha, a proizvođači koriste svaku prilku, pa i da zarade dajući popuste u cenama na veće količine – priča za „Vesti“ kako trgovci koriste potrošačku psihologiju, do toga da ima marketa dostupnih 24 sata potrošačima.

Postoje, kaže, tri „win“ (pobede) na koje svako treba da pomisli kad kupuje, a to su manje kupiti i pojesti zbog zdravlja, zatim zbog kućnog budžeta, ali i zbog očuvanja životne sredine koju otpadom zagađujemo, ističe Zagorac.

Razlog što mnogo hrane završi u kontejnerima iz ugla potrošača daje za „Vesti“ predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović, koji smatra da su građani Srbije prilikom kupovine i dalje nerealni.

– Prema onoj izreci oči su im gladne, pazari se više od onoga što je potrebno. Kod nas je ljude sramota da kupe malo, da uzmu dve šnicle, ako im toliko treba, već kupe čitavo kilo. Isto rade i s voćem i povrćem, a zbog takvog lažnog srama, ogromna količina namirnica završi na đubrištu – pojašnjava za „Vesti“ glavne razloge bacanja namirnica.

Kaže da bi te ružne navike i predrasude o hrani, trebalo menjati, ali, nažalost, prema njegovim rečima, nedostaje edukacija da bi građani shvatili zašto sve ne treba bacati hranu.

– Uz činjenicu da bacamo ono na šta smo potrošili novac i da time zagađujemo životnu sredinu, treba znati i da je svaki zalogaj koji smo bacili nekome bio preko potreban – zaključuje Papović.

Strah od trovanja

Građani Srbije, prema analizi Centra za unapređenje životne sredine, hranu bacaju iz mnogo razloga. Najviše, u 67 odsto slučajeva, zato što se pokvari, 17 odsto jer članovi domaćinstva ne žele da jedu staru hranu, a njih 11 odsto smatra da nije bezbedna, pa takve namirnice završe u kontejneru.

Nesavršeno voće

Predstavnica WWF Adria Milena Dragović je nedavno iznela podatak da oko 50 miliona tona bačene hrane u EU čini samo voće, a razlog je, kako je objasnila, neodgovarajuća veličina i oblik.

– Reč je o ispravnoj hrani koja može da se iskoristi, ali veliki marketi i trgovinski lanci žele da kupcima ponude voće i povrće pravilnog oblika misleći da će ga tako pre prodati. Zato bacanje hrane predstavlja socijalni problem jer s jedne strane imamo ogromnu količinu hrane koja se baci, a s druge milione ljudi u svetu koji su i dalje gladni – navela je Dragović.