Očigledno je da Evropska unija primenjuje dvostruke standarde prema Srbiji

Tanjug

Svima je očigledno da Evropska unija primenjuje dvostruke standarde prema Srbiji, rekao je za RTS ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto. Kako je naveo, u Briselu je slušao da proces pristupanja Evropskoj uniji treba da bude zasnovan na zaslugama, da zemlje kandidati moraju zaslugama da pokažu da li su vredni. Srbija je to uradila, a Ukrajina svakako nije, rekao je Sijarto.

Čini se da su i Srbija i Mađarska u predvorju energetske krize. Sjedinjene Države su sedam puta odlagale primenu sankcija protiv NIS-a. Sada je situacija najozbiljnija. Kako Mađarska gleda na te američke odluke i kakve posledice po regionu očekujete ako se sankcije sprovedu?

Mi razumemo da ova priča traje već neko vreme. Svakog meseca smo slali pisma podrške OFAK-u u Vašingtonu, odeljenju njihovog trezora i pružili smo podršku Srbiji u zahtevu da se odloži uvođenje sankcija. Svakog meseca se ispostavilo da smo bili uspešni, ali ovog puta nismo sigurni kakav će ishod biti. Mi smo ponovo poslali pismo podrške i nadamo se da će ova izazovna situacija moći da se reši na način koji omogućava da energetsko snabdevanje Srbije ne bude ugroženo. Mi ćemo učiniti sve što možemo da vas podržimo.

MOL se priprema za povećanje izvoza nafte i proizvoda od nafte prema Srbiji, ali moramo biti svesni da samo povećan izvoz MOL-a ne može da reši problem. Ali, prilično sam siguran, znajući vašu vladu, vašeg predsednika i ministra finansija, da oni naporno rade na rešenju. Danas smo imali sastanak sa ministrom finansija i ja sam ga uverio da kako god pomaže da im od nas treba da bi prevazišli ovu krizu, mi ćemo je pružiti, stojimo vam na raspolaganju.

Pored zahteva američkog predsednika Donalda Trampa i EU da obustavite uvoz energenata iz Rusije, Mađarska insistira da to nije moguće. Koliko dugo očekujete da će Budimpešta moći da zadrži taj stav?

To je, da kažemo, fizičko pitanje, ne radi se o vremenu, o trenutku, nije stvar u tome da ću ja sutra misliti drugačije, ovo nije političko pitanje, da mišljenje može da se promeni, nije ni ideološko pitanje, ovo je suštinsko, fizičko pitanje. Geografija je odredila našu lokaciju, mi se nalazimo ovde, vi tamo, mi smo susedi, nalazimo se u centralnom delu Evrope i jedna i druga zemlja smo kontinentalne, ne izlazimo na more, nemamo priliku da na primorju izgradimo energetsku luku, jer nemamo primorje. Nemamo izlaz na more, ne možemo da imamo rafineriju nafte na moru, jer nemamo primorje. Kad bismo imali primorje izgradili bismo energetsku luku ili rafineriju nafte, tržište bi bilo otvoreno i pristupačno i mogli bismo da kupujemo naftu i gas odakle god želimo. Ali pošto smo kontinentalna zemlja, to znači da se međusobno povezujemo sa našim susedima, kao što smo radili sa 6-7 suseda kad je reč o snabdevanju gasom. Ali od naših suseda i od njihovih suseda i njihovih suseda zavisi i njihovih investicija, zavisi cela situacija.

Mi smo uradili svoj domaći, potrošili smo milijarde, stotine milijardi evra Mađarska je potrošila da se međusobno povežemo sa najizglednijim susedima. I Srbija je uradila svoj domaći jer trenutno, uglavnom, dobijamo gas kroz Srbiju, kroz Turski tok. To je velika količina gasa i ove godine će biti rekordna količina gasa zabeležena, ali i druge zemlje i njihovi susedi nisu izvršili pravilna ulaganja. Evropska komisija je odbila da nas podrži kada smo tražili finansijsku pomoć kako bismo povećali kapacitete mreže za isporuku energije u jugoistočnom delu Evrope. Dakle, svi su nas izneverili, osim vas i još nekoliko partnera iz regiona, Bugarska, Turska, na primer. I prosto taj fizički faktor odlučuje odakle možemo da kupimo naftu i gas.

Kad je reč o nafti, do Mađarske dolaze dva puta, jedan iz Rusije, kroz Belorusiju i Ukrajinu, a drugi kroz Hrvatsku sa mora. Ako ne dobijemo gas kroz družbu iz Rusije, šta će se desiti? Umesto dva naftovoda, sada ćemo imati jedan. Da li je to bezbednije nego što je bilo? Nije, jer mnogo je bezbednije da imamo dva naftovoda nego jedan. Zašto? Zato što tom jednom može bilo šta da se desi. Bilo šta. U političkom smislu, tehničkom, zakonskom, bilo šta može da zaustavi isporuku ako imamo samo jedan naftovod. Vidite šta se sada dešava i sa kakvim se izazovima Srbija suočava.

Dakle, pritisak iz Brisela i novi pritisak iz Zagreba nas stavlja u veoma težak položaj, jer ako ne dobijamo naftu iz Rusije, onda potpuno zavisimo od hrvatskog naftovoda, a mi to ne želimo iz brojnih razloga. Prvo, ne želimo da zavisimo od samo jednog naftovoda, jer bilo šta može da se desi. Broj dva, taj naftovod neće moći da zadovolji potrebe Mađarske i Slovačke. Hrvati kažu da mogu, ali to nije tačno. To prosto nije istina. Testovi su to pokazali da kapacitet tog naftovoda na godišnjem nivou je niži u poređenju sa realnim potrebama Mađarske i Slovačke da bi zadovoljili potrebe naših zemalja.

Mi smo to objasnili američkoj strani i Amerikanci poštuju tu realnost više nego Evropljani. Evropljani ne mare za to. Šta god im kažete, oni ne mare. Dakle, oni kažu samo da nafta i gas ne mogu da dolaze iz Rusije, iako zemlja onda neće imati dovoljno. Problem je u tome što oni posmatraju ovo pitanje sa ideološke i političke perspektive. Ali, sa političkim izjavama i preskonferencijama ne možete da zagrejete kuću, da obezbedite toplu vodu, da napajate fabrike. Dakle, potrebni su nam energenti. A da bismo dobili energente, to je čisto fizičko pitanje, nema nikakve veze sa politikom, ideologijom ili sa ličnim preferencijama. To je prosto realnost koja se svodi na fiziku i geografiju. Amerikanci to bolje razumeju nego Evropljani.

Govorili ste o Hrvatskoj, ali pitaću vas. Hrvatski lideri odbacuju vaše tvrdnje da Hrvatska profitira od rata u Ukrajini. Ako JANAF, kako tvrdi Zagreb, ima kapacitet da potpuno zadovolji potrebe Mađarske i Slovačke, zašto ga vi smatrate nepouzdanim?

Kao prvo, operatori ovog hrvatskog naftovoda su povećali tranzitne cene korišćenja njihovog naftovoda čak pet puta u odnosu na evropske referentne vrednosti od početka rata u Ukrajini. Šta to znači? Oni žele da profitiraju, žele da monopolizuju snabdevanje naftom, a mi to ne želimo. Ne želimo da zavisimo samo od jednog naftovoda. Imamo dva naftovoda, koji bezbedno snabdevaju našu zemlju i ne želimo da se odreknemo sigurnog energetskog snabdevanja. Sa druge strane, kao što su testovi koji su izvedeni potvrdili, ne možemo biti potpuno sigurni da taj jedan naftovod može da zadovolji naše potrebe, jer su testovi pokazali da taj naftovod neće moći da bez prekida, dugoročno, pod velikim pritiskom radi kako treba, a ako nismo u to sigurni da će to sigurno funkcionisati, a nama je to apsolutno neophodno, onda ne možemo da se pouzdamo u to.

Jer, šta se onda desi ako iz bilo kog razloga taj naftovod prestane sa snabdevanjem? Šta da kažemo narodu? Kako ćemo da snabdevamo zemlju? Dakle, ako nas neko primorava da se odreknemo jednog od dva naftovoda, to prosto nije prihvatljivo, stavlja nas u poziciju zavisnosti. Mi trenutno ne zavisimo ni od koga kad je reč o nafti, jer imamo dve mogućnosti. Biti zavisan znači da imate samo jednu mogućnost, a mi to ne želimo.

Kada već govorimo o naftovodu, u kojoj fazi je izgradnja naftovoda Alđo-Pančevo, ali i koja nafta bi tim naftovodom mogla da poteče u svetlu svih izazova?

Možda ovo neće biti najprefinjeniji odgovor koji ćete dobiti na ovu temu. Ali bolje je imati više infrastrukture nego manje i to je prosto moje iskustvo. Sećam se kada smo gradili gasni interkonektor između Mađarske i Slovačke, svi su nas nazivali glupima. Pitali su se zašto to radimo, biće prazno, neće raditi, zašto trošite novac na to? I to je bilo istina nekoliko godina. Ali sada, da nismo tada sagradili taj interkonektor, ne znam kako bi Slovačka sada dobijala gas otkako im je prekinuto snabdevanje iz Ukrajine. Ispričaću vam još jednu priču kada smo zajedno sa Turcima, Bugarima i vama gradili Turski tok i Rusima. I tada su nam rekli da smo glupi. Zašto smo gradili taj gasovod kad imamo velike tranzitne kapacitete kroz Ukrajinu? Da nismo tada to sagradili, pošto nam je prekinut dovod gasa iz Ukrajine, kako bismo se onda sada snabdevali?

Dakle, još jedan gasovod ili naftovod, bilo šta, da imamo, to nam daje bezbednost. I onda možemo da pregovaramo o količini, ceni nafte, jer globalna politička situacija može i hoće da se menja, uvek se menja. Dakle, trenutno neko vam kaže, zabranjeno vam je da kupujete tu naftu, takva je sada situacija, ali mi ne znamo šta će biti sutradan ili za dve godine. To niko ne može da zna, tako da ako imate više infrastrukture, bićete u sigurnijoj poziciji kada se radi o snabdevanju energentima, jer ne zaboravite da možete da kupujete naftu i gas samo odande odakle do vas vode naftovod i gasovod. Ako nemate naftovod i gasovod, onda nemate opciju. Ako ga imate, opcije postoje. I to je najvažnije pitanje, jer sve se svodi opet na fizičko i geografsko pitanje da li postoji infrastruktura.

Pomenuli ste opcije. Evropska unija, navodno razmatra buduće odluke o sankcijama i ispunjenju politike, donosi ih kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno. Da li bi Mađarska pristala na takvu promenu pravila, pošto Budimpeštu u Briselu često optužuju da koristi veto u Evropskoj uniji da bi ucenjivala druge članice?

To su dvostruki standardi. To je jasno. Ono što se desilo sa Rumunijom i Bugarskom pre mnogo vremena. One su bile spremne da se pridruže šengenskoj zoni, ali zbog veta koju je uložila Austrija, zatim Holandija, nisu mogle da se priključe. Da li je neko optužio Holanđane ili Austrijance da zloupotrebljavaju svoje pravo veta, da oni narušavaju evropsko jedinstvo. Nije. E to su ti dvostruki standardi o kojima govorim. Ako centralnoevropska zemlja kaže ne za nešto, to je odmah neprihvatljivo i urušava evropsko jedinstvo i to su Putinovi špijuni.

Vidite šta se dešava sa vašim procesom pristupanja Evropskoj uniji. Evropska komisija je pre mnogo godina predložila Evropskom savetu da se otvori sledeći klaster poglavlja sa Srbijom kako bi se nastavili pristupni pregovori. A šta se desilo? Neke zemlje članice se nisu složile i ta odluka nije usvojena. Da li je neko tada njih optužio da narušavaju evropsko jedinstvo? Naravno da nije. Grčka je blokirala pristupne pregovore sa Severnom Makedonijom već skoro čitavu deceniju. Da li je neko optužio Grke da narušavaju evropsko jedinstvo? Ne. Sada, Bugari kritikuju, imaju neke preduslove. Da li je neko kritikovao Bugare? Nije, naravno. Dakle, to su dvostruki standardi.

Uvek je kao krivac navedena Mađarska, jer imamo vladu koja uspešno posluje, a nije u skladu sa političkim ukusima Brisela, jer se protivimo ratu, jer se protivimo migracijama, rodnoj propagandi i zbog svega toga kad god se ne složimo sa bilo čime na šta imamo pravo, tako Evropska unija funkcioniše, ona je tako osnovana da mora da se postigne jednoglasnost i to su ključne vrednosti Evropske unije da je jednoglasnost neophodna, a ako Mađarska ima drugačije mišljenje, mi smo odmah stigmatizovani.

I kada govorimo o Evropskoj uniji, gde je u ovom trenutku proces pristupanja Srbije po vašem mišljenju?

Mislim da je svima očigledno da Evropska unija primenjuje dvostruke standarde i prema Srbiji. Zašto? A evo, prilično neverovatno. Gledajte primer Ukrajine. Da li bilo ko, ko zdravorazumski razmišlja, zaista veruje da je Ukrajina u boljem stanju nego Srbija kao kandidat? Da li bilo ozbiljno misli da je Ukrajina spremnija da pristupi Evropskoj uniji nego Srbija? Da li bilo ko ozbiljno veruje da Ukrajina može doneti više koristi Evropskoj uniji nego Srbija?

Ako zdravorazumski razmišljate, odgovor je jasan. Srbija je mnogo spremnija, u boljem je stanju i donela bi više koristi ako postane članica EU. Ali šta se dešava? Srbija je skrajnuta kada je reč o pristupnim pregovorima, a Ukrajina se gura i to je pravi skandal. To je nešto što ne bi trebalo da se događa, što ne sme da se događa.

U proteklih 11 godina, koliko ja sedim za stolovima sa evropskim ministrima spoljne politike i kad govorimo o proširenju, ono što sam najčešće od njih čuo jeste da proces mora da bude zasnovan na zaslugama. Dakle, da zemlje kandidati moraju zaslugama da pokažu da li su vredni. Srbija je to uradila, a Ukrajina svakako nije. I šta su time dobili? Da ih svi guraju. I to je pravi skandal.