Izlaganjem srpskog pravnog tima juče je u Međunarodnom sudu pravde završena prva runda usmene rasprave u sporu između Zagreba i Beograda po uzajamnim tužbama za genocid na području Hrvatske od 1991. do 1995.
Predstavnici tima iz Beograda detaljno su opisali masovne zločine i genocid koji su izršile zvanične hrvatske oružane snage na čelu sa predsednikom Franjom Tuđmanom.
Šef pravnog tima Saša Obradović istakao je u završnom govoru da Srbija nije želela da se nađe u ovom sporu, ali da je na tome insistirala Hrvatska, prenosi Tanjug. Naglasio je da je jasno da je srpska kontratužba za genocid mnogo jača od hrvatske, imajući u vidu količinu nasilja koju su hrvatske oružane snage počinile nad Srbima, posebno tokom i posle operacije Oluja.
|
Presuda krajem 2014?
Hrvatska nikad |
On je podsetio da se broj Srba u Hrvatskoj drastično smanjio od 1991. godine.
– Da je bilo kako je to želeo Tuđman, ne bi ih bilo uopšte – naveo je Obradović.
Pre njega o pravnim aspektima tužbe govorio je britanski advokat Vejn Džordaš, dok je kanadski profesor Vilijem Šabas dokazivao genocidne namere Hrvatske koju potkrepljuju Brionski transkripti.
Srpska strana je podnela sudu i prezentovala niz dokaza kao i svedočenja da operacija "Oluja" ispunjava sve elemente krivičnog dela genocida, kao i da je Hrvatska prekršila svoje obaveze iz Konvencije o sprečavanju genocida.
Pored Obradovića, Džordaša i Šabasa u Hagu su protekle sedmice u ime Srbije izlagali i profesori Andreas Cimerman, Kristijan Tams iz Nemačke, srpski advokat Novak Lukić i Dušan Ignjatović.
Osim opisanih zločina u periodu od 1991. do 1995. u Hrvatskoj, protivtužba Srbije predočila je istorijski kontekst događaja osvrćući se i na period od 1941-1945. godine, radi lakšeg razumevanja dogadaja koji su usledili od 1991-1995. odine.
U dokumentu koji je podnet Međunarodnom sudu pravde su podaci o zločinima počinjenim u Gospiću, Sisku, Pakračkoj poljani, Karlovcu, Osijeku, Paulinom Dvoru, Medačkom džepu, na Maslenici i tokom operacija "Bljesak" i "Oluja".
Usmena rasprava, koja je počela 3. marta izlaganjem hrvatskog pravnog tima, biće zaključena 1. aprila, pošto će od 20. marta uslediti druga rudna prezentovanja argumenata sudu oba pravna tima.
Pre toga će 18. marta Hrvatska imati priliku da odgvori na optužbe iz srpske protivtužbe.
Ovo je završnica spora koji je počeo još 1999. godine podnošenjem hrvatske tužbe Međunarodnom sudu pravde protiv Srbije, podseća Tanjug.
Srbija je odgovorila kontratužbom koja se zasniva na istom činjeničnom i pravnom osnovu na kome je podneta hrvatska tužba, odnosno na Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
Kako nijedna od strana u sporu nije podnela odštetni zahtev prema drugoj državi, sud se tim pitanjem neće ni baviti.
Tek ukoliko presudom bude utvrđeno da je postojala odgovornost pojedine države za genocid, moglo bi da se pokrene i pitanje naknade štete.
