Evropska unija mesecima prikazuje katastrofalnu sliku, i u njoj, umesto jedinstva, prevladavaju strah i nacionalni egoizmi, a za situaciju deo krivice nesumnjivo snosi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, ocenjuje bečki portal „Oe24″.
„Unija je odavno prestala da deluje jedinstveno; na kraju, mogla bi čak i da propadne zbog sopstvenih unutrašnjih sukoba. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, nesumnjivo snosi deo krivice za ovu situaciju. Po skoro svim važnim pitanjima, ona nije uspela da ujedini 27 zemalja članica oko zajedničke političke linije. Nekada kohezivna grupa postala je šarenilo politike moći”, dodaje „Oe24″.
Ukazuje da je sporazum Merkosur je na ivici propasti.
„Sporazum, koji ima za cilj da ukine tarife na skoro svu robu kojom se trguje između EU i pet zemalja Merkosura – Brazila, Argentine, Urugvaja, Paragvaja i Bolivije – suočava se sa otporom. Austrija se protivi tome, kao i Francuska, a italijanska premijerka Đorđa Meloni je iznudila još jedno odlaganje. Hiljade poljoprivrednika demonstriralo je protiv trgovinskog sporazuma u Briselu na početku samita EU”, dodaje „Oe24″.
Ukidanje zabrane motora na sagorevanje je još jedan korak unazad.
Prvobitno je plan bio da se do 2035. godine obustavi proizvodnja motora sa sagorevanjem. To je sada skinuto sa stola. Proizvođači i dobavljači automobila u Nemačkoj, Italiji i Austriji su pobedili.
„Spoljna politika EU je takođe kontroverzna – bivša ministarka spoljnih poslova EU Federika Mogerini je nakratko bila pritvorena i optužena je za korupciju, dok je Kaja Kalas, visoka predstavnica za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, politički slaba”, podvlači „Oe24″.
Zemlje Višegradske grupe – Mađarska, Slovačka i Češka – odavno su postale neka vrsta „kontra-EU”.
Povlačenje konopca oko korišćenja ruske imovine.
„EU je prvobitno želela da koristi zamrznutu rusku imovinu za kredite Ukrajini. Ukupno 210 milijardi evra trenutno se nalazi u Evrokliru u Belgiji. Plan je bio da se deo ove imovine stavi na raspolaganje Ukrajini. Ovaj plan je propao. Šefovi država i vlada EU složili su se samo oko kompromisa u vezi sa budućim finansiranjem Ukrajine”, navodi portal.
Oko 90 milijardi evra biće dostupno Kijevu kao beskamatni zajam.
Novac je namenjen da ide Ukrajini kao takozvani reparacioni zajam. Zamrznuta ruska imovina služi kao kolateral.
Mađarska, Slovačka i Češka Republika su odbile ovaj dogovor. Austrija im se pridružila.
Međutim, mnogi stručnjaci upozoravaju da „Evropa sve više postaje strana u sukobu” i dodaju da bi finansijski centar bio ugrožen ovom „eksproprijacijom kršeći međunarodno pravo” ukoliko bi se zaista pristupilo ruskoj imovini.
Dva predloga za izglasavanje nepoverenja.
„Sve ove tačke povećavaju pritisak na predsednicu EK Ursulu fon der Lajen. Sumnje u učinak šefice EU su sve glasnije, a stranke na levom i desnom rubu političkog spektra su čak pokušale da je svrgnu. Morala je da odbije dva predloga za izglasavanje nepoverenja 2025. godine”, dodaje „Oe24″.
Glavne kritike na račun fon der Lajen su da je njen stil vodstva previše orijentisan na centralnu moć i hijerarhijski.
Takođe se kritikuje nedostatak transparentnosti i korupcija.
„Milijarde teku, ali nedostaje nadzor. Ovo se odnosi, na primer, na samu Fon der Lajen, koja nije otkrila svoje SMS poruke sa izvršnim direktorom Fajzera tokom nabavke vakcine protiv COVID-19″, navodi „Oe24″.
Ona je, kada je reč o trgovinskoj politici, zaključila katastrofalne sporazume, poput dogovora sa američkim predsednikom Trampom, koji masovno štete evropskoj industriji.
Kritičari joj prebacuju nedostatak strategije, i da nema planove za jačanje konkurentnosti u odnosu na Kinu i SAD.
Takođe postoje samo okvirni pokušaji u vezi sa migracijama.
Centri za deportaciju treba da se uspostave u inostranstvu – „prekasno, premalo”, kažu kritičari.
Tesna saradnja između socijaldemokrata i hrišćanskih demokrata više ne postoji. Sa desničarskim protivnicima EU i Viktorom Orbanom, politički pejzaž se potpuno promenio. Kritike sada stižu sa svih strana. Pozivi se upućuju na radikalno restrukturiranje Unije; zvezda EU bledi, nacionalni interesi dominiraju i otežavaju donošenje odluka. Istovremeno, spoljni pritisak raste. Rusija destabilizuje EU, a Tramp čak želi da ojača moćne desničarske populističke snage poput Slobodarske stranke Austrije (FPO), PiS-a u Poljskoj i Fidesa u Mađarskoj kako bi ove zemlje izvukao iz EU. To bi bila katastrofa.
„Opasnost da se ovo dogodi je veoma realna. Ništa to ne ilustruje jasnije od haosa na nedavnom samitu EU”, upozorava „Oe24″.
