Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je u sredu da bi, suočeni sa američkim pretenzijama na Grenland, zvaničnici Evropske unije trebalo da se sete kako su reagovali na događaje na Krimu 2014. godine.
– Da bih im pomogla, želela bih da preporučim… njihove reči iz 2014. Neka pogledaju šta su rekli o situaciji oko Krima. Biće im veoma korisno oko pitanja Grenlanda – rekla je Zaharova.
Ona je predložila i da se zvaničnici EU zapitaju zašto ih situacija u zemljama članicama EU manje zanima nego situacija u drugim zemljama.
– Neka sada naprave bilans i jednostavno se zapitaju zašto ih situacija u zemljama koje nisu njihove članice ili nisu deo njihovog zajedničkog ekonomskog ili političkog prostora zanima više nego one same – zaključila je Zaharova.
Krim je postao ruska regija u martu 2014. godine posle referenduma održanog nakon državnog udara u Ukrajini, na kom je 96,77 odsto birača na Krimu i 95,6 odsto u Sevastopolju glasalo za pridruživanje Ruskoj Federaciji, navodi agencija RIA Novosti.
Ukrajina smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom, a zapadne zemlje podržavaju Kijev po ovom pitanju, dok su ruski lideri više puta izjavili da su stanovnici Krima glasali za ponovno ujedinjenje sa Rusijom demokratski, u potpunom skladu sa međunarodnim pravom i Poveljom UN.
Grenland je deo danskog kraljevstva, ali je predsednik SAD Donald Tramp više puta izjavio da ostrvo treba da postane deo Sjedinjenih Država, navodeći njegov strateški značaj za nacionalnu bezbednost.
Američki lider je odbio da se obaveže da neće koristiti vojnu silu za uspostavljanje kontrole nad Grenlandom ili da definitivno odgovori da li mu je ostrvo ili očuvanje NATO-a važnije.
Danske i grenlandske vlasti upozorile su Sjedinjene Države da ne zauzimaju ostrvo, napominjući da očekuju poštovanje njihovog teritorijalnog integriteta, a zemlje EU su razgovarale o mogućem odgovoru ako se pretnje SAD protiv Grenlanda pokažu verodostojnim.
To ostrvo je bilo danska kolonija do 1953. godine i ostaje deo kraljevstva, ali je 2009. godine dobilo autonomiju, što mu je omogućilo da samostalno upravlja i određuje sopstvenu unutrašnju politiku.
