Očigledno je da se Evropska unija sa svojim više nego problematičnim stavovima i duplim standardima našla u jako teškoj situaciji povodom američkih najava zauzimanja Grenlanda, kaže za Sputnjik politikolog dr Aleksandar Mitić, uz ocenu da bi eventualni gubitak te teritorije bio veliki strateški udarac za Evropu, ali i za NATO.
Ne osuđujući na pravi način američko grubo kršenje međunarodnog prava u Venecueli, EU se našla u teškoj situaciji da brani bilo šta što bi se moglo desiti Grenlandu, ističe Mitić, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Podela EU na pitanju Grenlanda
„Znamo naravno da EU ima apsolutno dvostruke standarde po pitanju poštovanja teritorijalnih integriteta i mislim da niko to bolje ne zna od nas u Srbiji. Ali ovo je posebna situacija zato što se ovde radi o Danskoj, jednoj od članica EU i NATO. Činjenica je da bi odgovor na bilo kakav američki potez, kakav god da bude scenario preuzimanja kontrole nad Grenlandom, izazvao izuzetno teške dileme za članice EU i NATO i za samu administraciju u Briselu, jer je jako teško odgovoriti američkoj administraciji. Sasvim sigurno, videće se u narednim danima i nedeljama da će EU biti prilično podeljena oko toga kako odgovoriti na američke zahteve po pitanju Grenlanda.“
Prema Mitiću, još uvek se ne zna kako će izgledati dalji koraci SAD po pitanju Grenlanda, ali je najmanje verovatna, odnosno opcija koja je zaista na minimumu šansi – vojna konfrontacija na Grenlandu.
Podeljena EU prebacuje pažnju na Rusiju i Kinu
Pre svega zato što SAD nemaju s kim da se vojno konfrontiraju na Grenlandu zato što bilo kakav oružani otpor, bez obzira da li bi ga pružila danska vojska ili neke lokalne snage, jednostavno ne bi imao nikakve šanse za uspeh protiv američke vojske, dodaje Mitić.
„Mnogo su realniji scenariji koji bi ličili na neku vrstu preuzimanja kontrole u vojno-bezbednosnom smislu, iako SAD već decenijama imaju izuzetno snažnu bazu na severu Grenlanda. To je najsevernija američka baza i ne samo da je izuzetno važna sa strateškog aspekta, već je i dobra osnova za dalje širenje vojno-vezbednosnog prisustva SAD. Naravno, svakako bi trebalo obratiti pažnju na eventualnu promenu retorike i narativa koja je moguća u narednih nekoliko nedelja, a to je prebacivanje fokusa na pretnju koja dolazi od strane Ruske Federacije i Kine. Odnosno od tih tzv. brodova i podmornica koji se navodno nalaze u okolini Grenlanda.“
Reč je o jednom apsolutnom preterivanju, jer broj ruskih i kineskih i brodova i podmornica ne može nikako da bude veliki, a pogotovo ne u blizini samog Grenlada, ističe Mitić.
Grenland jeste autonoman ili poluautonoman region u sastavu Kraljevine Danske, ali nije formalno deo EU jer je svojevremeno izašao iz Evropske zajednice otkad praktično u formalnom smislu, više nije sastavni deo EU, podseća naš sagovornik.
Dvostruki standardi EU došli na naplatu
Mitić nema dilemu da bi eventualni gubitak Grenlanda bio bi veliki strateški udarac za EU, pre svega za Dansku koja je preko Grenlanda i te kako puno mogla da trguje u diplomatskom i bezbednosnom smislu i da se tretira kao veća sila nego što jeste i dobije ustupke na nekim drugim poljima.
„Pitanje je, naravno, do kakvih će dogovora doći kada su u pitanju i ostale krize koje su sasvim sigurno povezane, i tek će biti povezane, sa pitanjem Grenlanda, uključujući i pitanje Ukrajine, odnosno bezbednosnih garancija za Kijev. Sigurno je da i taj aspekt treba staviti u jednačinu. Jer bilo kakva konfrontacija država država članica EU i NATO sa SAD u trenutku kada od tih istih SAD traže jasne garancije, nalik onima koje su vezane za član pet Povelje NATO, bila bi kontraproduktivna. I nanela bi štetu bilo kakvom mogućem rešenju koje bi imalo ozbiljne bezbednosne garancije za Kijev.“
Sve u svemu, EU se našla u veoma kompleksnoj situaciji, pre svega svojim konstantnim kršenjem međunarodnog prava i konzistentnim duplim standardima koji su sada došli na naplatu, naglašava Mitić.
Dublji raskol unutar NATO
Sigurno je da bi bilo kakvo „preuzimanje Grenlanda“ od SAD uz upotrebu sile nanelo ogromnu štetu samom NATO i famoznom članu pet Povelje alijanse što bi dovelo ili do relativizacije člana pet ili do dubljeg raspada i raskola unutar NATO, smatra Mitić.
U svakom slučaju, kako god se završila saga o preuzimanju Grenlanda, ona će naneti ozbiljnu štetu NATO i članu pet na koji je do sada gledalo kao na najvažniji deo kolektivne odbrane, dodaje Mitić.
„Teško je očekivati da će bilo ko od evropskih država članica NATO, pre svega Danska ali i ostale države koje su oštro kritikovala namere Trampa, ući u bilo kakvu konfrontaciju sa SAD. Pre bih očekivao jednu kombinaciju hibridnih akcija koje bi bile i ekonomske i energetske, delimično administrativne. A imale bi za cilj da se stvore uslovi da SAD pre svega suštinski mnogo snažnije kontrolišu Grenland u vojno-bezbednosnom smislu kako bi imale mogućnost da zaustave eventualne dalje ruske i kineske prodore u Atlantik. I kako bi mogli odatle praktično da vrše snažni monitoring ove severne rute koja ide preko severa Ruske Federacije.“
Ta ruta bi u budućnosti mogla da predstavlja veliku priliku i za Kinu i za Rusiju, a i te kako se ne dopada SAD kojima pozicioniranje na Grenlandu može da bude više nego korisno, zaključio je Mitić.
Suprotstavljeni stavovi
Lideri Francuske, Nemačke, Italije, Poljske, Španije, Velike Britanije i Danske izdali su zajedničko saopštenje o Grenlandu u kom se navodi da ta arktička teritorija pripada Danskoj.
„Na Danskoj i Grenlandu, i samo na njima je da odlučuju o pitanjima koja se tiču Danske i Grenlanda“, navodi se u saopštenju evropskih lidera.
Glavni savetnik američkog predsednika Donalda Trampa Stiven Miler izjavio je da Grenland s pravom pripada Sjedinjenim Američkim Državama i da Trampova administracija može da zauzme tu poluautonomnu dansku teritoriju, ako želi.
