Dok se neki ljudi bez problema uklapaju u svoju porodicu, drugi se odmalena osećaju drugačije.
Takvi ljudi se ne uklapaju, teško se povezuju s članovima porodice i često se osećaju kao “crna ovca”. Iako to ne mora da bude loše, taj osećaj može biti neprijatan i često nosi društvenu stigmu.
Bračna i porodična terapeutkinja Eni Rajt objašnjava da se ljudi koji se tako osećaju često poistovećuju sa psihološkim arhetipom “siročeta”, osobe koja se oseća napušteno ili kao da ne pripada zajednici. To su oni na koje porodica često projektuje ono što ne želi da vidi u sebi.
Ako ste odrasli s osećajem da ste crna ovca, moguće je da ste tokom godina razvili određene obrasce ponašanja koji vas i dalje prate u odraslom dobu.
1. Učvršćivanje ličnih granica
Ljudi koji su odrastali kao crne ovce rano su naučili koliko je važno postaviti granice. Porodica ih je često stavljala u situacije koje su im bile neprijatne ili neprirodne, pa su morali da nauče kako da zaštite sebe. U odraslom dobu granice postaju alat za očuvanje lične sigurnosti i samopouzdanja.
2. Stalno preispitivanje svega oko sebe
Crne ovce ne prihvataju stvari “zato što se tako radi”. Od malih nogu preispituju pravila, vrednosti i porodične običaje. U odraslom dobu to se pretvara u kritičko razmišljanje o društvu, politici, poslu i životnim izborima. Često biraju sopstveni put, koji ne mora da odgovara očekivanjima drugih.
3. Prkos prema tuđim očekivanjima
Crna ovca ne želi da bude kao svi drugi – i to nije iz bunta, nego iz potrebe da bude autentična. Umesto da sledi pravila koja ne razume, ona ih proispituje i bira drugačiji put. Upravo ta spremnost na odstupanje od norme često dovodi do uspeha.
4. Terapija kao način razumevanja sebe
Osobe koje su se osećale odbačeno ili neshvaćeno u porodici često se kasnije u životu okreću terapiji. Ona im pomaže da razumeju sebe, porodične odnose i emocionalne obrasce koje su poneli iz detinjstva. Za mnoge, terapija postaje dugoročni izvor podrške.
5. Izražena potreba za nezavisnošću
Crne ovce uče da se oslanjaju na sebe. Odrastanje bez potpune podrške porodice podstiče nezavisnost, ali ponekad to može otići u krajnost. Ako ne paze, razvijaju tzv. hipernezavisnost, uverenje da ne smeju nikome dozvoliti da im pomogne.
6. Stvaranje sopstvene “pronađene” porodice
Kada u biološkoj porodici ne pronađu podršku, crne ovce je traže na drugom mestu. Okružuju se prijateljima, mentorima i ljudima koji ih prihvataju bez osude. Ta mreža ljudi često postaje njihova prava “porodica po izboru”.
7. Prekidanje porodičnih obrazaca
Crne ovce su često one koje prekidaju negativne obrasce u porodici. Umesto da ponavljaju stare greške, oni menjaju tok priče. Iako je to teško i ponekad usamljeno, mnogi uspeju da prekinu lanac generacijskih trauma.
8. Veština čitanja tuđih emocija
Zbog toga što su odrasli uz emocionalno nedostupne osobe, crne ovce često razvijaju snažnu empatiju i sposobnost prepoznavanja tuđih emocija. Ova veština im kasnije koristi u odnosima, poslu i svakodnevnoj komunikaciji.
9. Prekid kontakta s porodicom
Ako odnosi postanu toksični, crna ovca je često ta koja će napraviti težak korak i prekinuti kontakt. Iako se to spolja može činiti drastično, u mnogim slučajevima to je nužno za psihičko zdravlje i lični mir.
10. Stalni osećaj krivice
Iako najčešće nisu učinili ništa pogrešno, crne ovce često se osećaju krivima. Ta krivica može biti nasleđena, nametnuta ili rezultat dugotrajnog emocionalnog pritiska. Često ih prati kroz život i otežava im donošenje odluka bez osećaja srama.
11. Sklonost udovoljavanju drugima
U želji da budu prihvaćene, crne ovce mogu da razviju naviku stavljanja tuđih potreba ispred svojih. Pokušavaju da budu “dobri”, prilagođavaju se i izbegavaju sukobe. Iako to kratkoročno donosi mir, dugoročno može dovesti do nezadovoljstva i gubitka ličnog identiteta.
