“Na kraju uglavnom uspešne posete Evropi, čiji su glavni ciljevi bili učvršćivanje odnosa i koordinacija strategije sa NATO saveznicima uoči novih odluka i razrađivanje plana za smanjenje zavisnosti Evrope od ruskih energenata, predsednik SAD, Džo Bajden je jednom rečenicom dramatično eskalirao retoriku i doveo u pitanje ključnu poruku Zapada da je glavni cilj odbrana i očuvanje teritorijalnog integriteta Ukrajine”.
– Za ime boga, taj čovjek ne može ostati na vlasti – kazao je Bajden na kraju njegovog 27-minutnog govora u subotu veče u Varšavi govoreći o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
Mada je predsednik SAD proteklih dana nazivao ruskog lidera kasapinom, ratnim zločincem i ubicom, on nikada nije tako javno zagovarao promenu režimu u Moskvi čime je zapanjio i najiskusnije spoljnopolitičke posmatrače.
Britanski “Gardijan”, koji navodi da je Bajden ovom izjavom podsetio na manje popularnog bivšeg predsednika Džordža Buša mlađeg, ističe da predsednik SAD na ovaj način rizikuje da rat za odbranu Ukrajine pretvori u nešto što bi svet mogao posmatrati kao još jednu američku agresiju.
“Bela kuća pokušava da sanira štetu”
Sudeći po reakciji zvaničnika Bele kuće, koji su juče pokušavali da ublaže posledice takve izjave, može se zaključiti da ta rečenica nije bila predviđena u govoru i da su potrebna dodatna pojašnjenja.
– Predsednik je upravo proširio američke ratne ciljeve, pozivajući na smenu režima. Koliko god to bilo poželjno, to nije u našoj moći – kazao je Ričard Has.
Državni sekretar Entoni Blinken kazao je tokom posete Jerusalimu da je Bajden zapravo rekao da Putin ne može imati moć da vodi rat ili sprovodi agresiju protiv Ukrajine ili bilo koga drugoga.
– Kao što znate i kao što ste čuli da kažemo u više navrata, mi nemamo strategiju za promenu režima u Rusiji – ili bilo gde drugo, kad smo već kod toga – kazao je Blinken.
Slično saopštenje izdala je i Bela kuća takođe navodeći da SAD nemaju “politiku smene režima u Moskvi”.
Ovo nije prvi put da predsednik SAD odstupi od planiranog govora, ali je ovog puta ova izjava – tih deset reči – obeležila Bajdenovu turneju i, kako navodi portal “Politiko” preti da ponište pažljivo osmišljeni balans koji je Bajden pokušao da postigne osudom Putina, a da ga prirom ne isprovocira.
Putin, bivši KGB agent, odavno strahuje da bi SAD mogle pokušati da ga uklone a kada to čuje iz usta predsednika SAD lično, on bi mogao proširiti konflikt i napasti u naporu da sačuva svoju vlast, ocenjuje briselski portal.
Senator Džejms Riš, vodeći republikanac u Odboru za spoljne odnose u Senatu, kazao je da je Bajdenova izjava “užasan gaf” i istakao da bi više voleo da se predsednik držao scenarija.
– Većina ljudi koji nisu iz oblasti inostranih odnosa ne shvataju da će tih deset reči, koje je on izgovorio, izazvati erupciju kakvu su izazvale. To će predstavljati veliki problem – rekao je Riš.
Senator Rob Portman, koji je takođe u Odboru, kritkovao je ovaj javni ispad u vreme rata.
– To ide ne ruku ruskih propagandista i Vladimira Putina. Dakle to je bila greška – kazao je Portman ua NBC.
Francuski predsednik Emanuel Makron je takođe kazao da on ne bi koristio takve izraze jer i dalje razgovara sa Putinom.
– Želimo da zaustavimo rat koji je Rusija počela u Ukrajini bez eskalacije – to je cilj – kazao je Makron i dodao da ne treba “eskalirati situaciju – ni rečima ni postupcima”.
”Gardijan” ističe da bi Bajden mogao da kaže da je izjava zapravo uzraz ličnog gnušanja, ali je tokom izborne kampanje kritikujući tadašnjeg predsednika Donalda Trampa često govorio o tome koliko su bitne reči američkog predsednika i da moraju biti pažljivo odmerene.
Poklon Moskvi
Nezavisno od toga da li je Bajdenova izjava planirana ili ne, čak i sama Bajdenova sugestija da bi SAD volele da vide novo rukovodstvo u Kremlju, podstakla je bojazni da Vašington gubi kontrolu nad porukom o ratu, navodi “Fajnenšl tajms”.
Zapad se proteklih mesec dana trudio da pošalje poruku da je odbrana teritorijalnog integriteta Ukrajine jedini cilj, i ta poruka je sada dovedena u pitanje.
– Pad discipline koji rizikuje da poveća razmere i produži trajanje rata – kazao je za Ričard Has, predsednik Saveta za spoljne odnose.
To je zapravo poklon koji je Moskvi bio preko potreban jer do sada nije briljirala u informativnom ratu. Vešti da predstave Vašington kao imperijalističkog nasilnika, Moskva je odmah poručila da Rusi, a ne američki lideri, biraju njihovog predsednika.
– Nije na Bajdenu da odlučuje o tome. Predsednika Rusije biraju Rusi – kazao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Bajdenova izjava takođe je otežala posrednicima u konfliktu da ubede Putina da postoji ikakva korist u tome da se sada povuče. Sada je sve ili ništa, piše “Gardijan” i dodaje da Moskva sada može da tvrdi da je američki predsednik spalio sve mostove sa Rusijom i da nema svrhe pregovarati.
– Predsednik je upravo proširio američke ratne ciljeve, pozivajući na smenu režima. Koliko god to bilo poželjno, to nije u našoj moći. Takođe to povećava rizik da će Putin to videti kao borbu do kraja, odbacujući kompromise, eskalirajući ili oboje – kazao je Has i dodao da je Bajden “tešku situaciju učinio još težom, a opasniju još opasnijom”.
Ono što je manje očigledno, prema mišljenju Hasa, jeste kako sanirati štetu.
– Ja predlažem da glavni Bajdenovi saradnici kontaktiraju ruske kolege i jasno stave do znanja da su SAD spremne da i dalje komuniciraju sa ovom ruskom vladom. U suštini Putin je na ovaj način obeshrabren da napravi bilo kakav kompromis. Kada možete da izgubite, sve to vas na neki način oslobađa. Zašto biste se uzdržavali. A ovo potvrđuje i njegove najgore strahove, a to je da SAD zapravo žele njegovo zbacivanje i sistemsku promenu – kazao je Has.
Ne vide svi rat u Ukrajini kao borbu dobra i zla
Ono što dodatno zabrinjava, naročito ukoliko se rat u Ukrajini prolongira, jeste uticaj koji bi to moglo imati na mnoge moćne posmatrače u ovom konfliktu. Zapadna diplomatija je ranije ovog mjeseca sprovela svojevrstan puč kada su u glasanju na Generalnoj skupštini UN na stranu Rusije stale samo Eritreja, Belorusija, Severna Koreja i Sirija dok je 141 država glasala za osudu invazije. Međutim, to je takođe pokazalo da 35 država, uključujući moćne igrače kao što su Indija i Kina, nisu spremni da osude Rusiju, makar ne kroz glasanja.
”Gardijan” takođe ističe da je nisu svih 141 država uvele sankcije, usled čega jahte ruskih oligarha i dalje imaju mirne luke u oluji. Britanski list dodaje da niz država ne gleda na rat u Ukrajini isključivo kao na dobro protiv zla, a takođe nisu spremne da zaborave dešavanja u proteklih 30 godina.
Saudijski ministar inostranih poslova, princ Fajzal bin Farhan bin Saud je kazao: “Pominju da je Marijupolj evropski Alepo. Alepo je bio naš Alepo. Angažman globalne zajednice, sila koje su mogle biti pogođene, sada i tada je potpuno različit.
Hina Rabani Kar, bivša pakistanska šefica diplomatije, kazala je da se sistem vrednosti koje zapad ima unutar svojih granica razlikuje od onog izvan granica.
Ibrahim Kalin, savetnik turskog predsednika, Redžepa Tajipa Erdogana, nije direktno pomenuo Bajdena, ali je pozvao na oprez, rekavši:
– Svaki naš potez u cilju okončanja ovog rata uticaće na buduću bezbednosnu arhitekturu. Rusija neće nestati kao država… Moramo da stvorimo okruženje u kojem će se svaka zemlja, od Rusije, Irana, SAD, evropskih država, od Turske do država Zaliva, osećati dovoljno bezbedno u međunarodnom poretku koji ne poseže za bilo kojom vrstom remetilačkih radnji. Ovo je nepravedan, neisprovociran rat, ali treba razumeti zamerke koje je imala Rusija – ne opravdavati, nego razumeti. Ukoliko svi spale mostove sa Rusijom, na kraju neće imati ko da razgovara – kazao je Kalin.
Čak i pre nego što je Bajden izjavio da Putin “ne može ostati na vlasti”, rat u Ukrajini je ulazio u novu fazu u kojoj je sve teže zamisliti krajnji ishod. Mada je Bajden potvrdio savezništva u Evropi i uputio oštro upozorenje Putinu, rat nije bliži kraju a ubrzo nakon polijetanja predsedničkog aviona iz Varšave za Vašington, sirene za uzbunu su se ponovo oglasile u Lavovu.
