U novom istorijskom potezu, kojim se redefinišu granice porodičnih i radnih prava, Italija je zaposlenim vlasnicima kućnih ljubimaca priznala zakonsko pravo da uzmu plaćeno odsustvo radi brige o teško bolesnoj životinji u domu.
Ova progresivna politika proizilazi iz važne sudske presude iz 2017. godine koja u nacionalnom zakonu o radu zvanično klasifikuje hitne slučajeve sa kućnim ljubimcima kao „ozbiljne lične ili porodične razloge“ za odsustvovanje sa posla. Drugim rečima, Italija je donela revolucionarni zakon, prvi takve vrste, po kome priznaje bolest kućnog ljubimca kao valjan osnov za plaćeno hitno odsustvo, klasifikujući to kao „ozbiljan lični ili porodični razlog“.
Ovaj zakon ističe posvećenost Italije dobrobiti životinja i omogućava vlasnicima kućnih ljubimaca da uzmu slobodne dane kako bi brinuli o svojim bolesnim životinjama, bez brige o smanjenju zarade. Zakon se odnosi na sve radnike sa registrovanim (čipovanim) kućnim ljubimcem i nudi spokoj i ravnotežu između radnih obaveza i zdravlja kućnih ljubimaca. Italija je tako još jednom dokazala da je jedna od retkih zemalja koje prepoznaju važnost kućnih ljubimaca u životima ljudi, posebno u vanrednim situacijama.
Prema tumačenju novog zakona, vlasnici mogu da zahtevaju plaćeno odsustvo kada veterinar potvrdi da njihovom ljubimcu treba hitna medicinska pomoć ili kontinuirana nega zbog teškog zdravstvenog stanja. Poslodavci su dužni da udovolje takvim zahtevima, tretirajući ih slično kao kad je u pitanju odsustvo zbog ljudskih članova porodice.
Ovakva odluka koja se često navodi u vezi sa promenom zakona o zaštiti životinja u Italiji iz 2026. godine (Zakon Brambila), usklađena je sa članom 727 italijanskog krivičnog zakonika koji kažnjava napuštanje ili zanemarivanje životinja, primoravajući vlasnike da brigu o kućnim ljubimcima tretiraju kao zakonsku obavezu. Životinja ne sme biti napuštena niti ostavljena da pati bez odgovarajuće nege, a pošto vlasnici imaju zakonsku obavezu da spreče takvu patnju, poslodavci moraju da omoguće zaposlenima da dobiju dovoljno slobodnog vremena da ispune tu obavezu bez rizika od gubitka posla ili finansijskih teškoća.
Spomenuti slučaj iz 2017. govori o ženi zaposlenoj na rimskom univerzitetu koja je dobila plaćeno odsustvo da bi brinula o svom teško bolesnom psu koga je čekala operacija tumora koji je izazvao paralizu grkljana. Presudom kojom je ovoj vlasnici dopušteno plaćeno odsustvo utvrđeno je da ljubimci nisu samo imovina, već članovi porodice, pa je nepravedno da zaposleni vlasnik bira između svog posla i dobrobiti svog ljubimca. Presuda iz 2017. godine postavlja presedan koji, iako se ne primenjuje automatski na svakom radnom mestu, služi kao značajan marker u evropskom radnom zakonu i zaštiti životinja.
Organizacije za prava životinja snažno su podržale promenu, tvrdeći da je nepravedno prisiljavanje zaposlenih vlasnika da biraju između svoje egzistencije i zdravlja kućnog ljubimca. Odluka italijanskih vlasti odražava širi kulturni i pravni pomak u kome se kućni ljubimci više ne posmatraju samo kao imovina, već kao sastavni članovi domaćinstva koji zaslužuju istu pažnju kao i drugi izdržavani članovi porodice.
