"Na internetu, u štampanim i elektronskim medijima sve više se pojavljuju beli magovi, neki vidari, bioenergetičari, prevaranti koji pokušavaju da prevare bolesne ljude koji traže lek i da na njihovoj muci zarade novac dodatno pogoršavajući njihovo zdravstveno stanje. Reklamiraju se melemi protiv karcinoma, koji ne pomažu izlečenju, a imali smo slučaj i prodaje preparata za čišćenje kanalizacionih cevi koji se reklamirao kao lek za sidu i rak. Bio je slučaj i čuvenog dr Alena koji se reklamirao tako što je savetovao ljude da popiju čašu sa vodom u kojem je stavljena njegova slika. Tu su i slučajevi gde prevaranti leče voskom, bajanjem, takozvanom bioenergijom", kaže za "Politiku" dr Milisavljević.
Radeći na Klinici za ORL u Nišu, on je objasnio da se u praski susreo sa ogromnim brojem pacijenata koji su dolazili iz jugoistočne Srbije i imali komplikacije lečenja nadrilekara.
"Recimo, za lečenje sinusa i nosa prevaranti su ljudima davali ‘morsko krastavče’ ili ‘morsko dinjče’. Lečio sam pacijente koji su došli posle tretmana kod nadrilekara kojima je savetovano da upale ušiju leče stavljanjem na to mesto biljke čuvarkuće ili beli luk."
Zvanično se u Srbiji 33 državne zdravstvene ustanove bave tradicionalnom medicinom i to devet domova zdravlja, sedam specijalnih bolnica i isto toliko opštih bolnica, četiri klinička centra, dva instituta i zavoda, jedna klinika i VMA. A koliko ima onih koji se bave lečenjem ljudi i reklamiraju kao svemogući iscelitelji, a nemaju nikakvu dozvolu za rad, nije poznato.
Po zakonu, u Srbiji dozvolu Ministarstva zdravlja za bavljenje alternativnom medicinom mogu da dobiju isključivo zdravstveni radnici.
Taj propis je dobar, smatra profesor dr Vuk Stambolović, doajen u oblasti alternativne medicine, napominjući da je potrebno samo da se poštuje. U svakom slučaju, najvažnije je razlikovati rad ljudi koji imaju dozvolu od onih koji se time bave mimo propisa.
Slično mišljenje ima i dr Ljiljana Crnčević-Radović, predsednica sekcije za socijalnu medicinu Srpskog lekarskog društva, koja pojašnjava da je prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, tradicionalna, komplementarna i alternativna medicina (TKAM), zdravstvena praksa, pristupi, znanja i verovanja koja se odnose na preparate biljnog, mineralnog ili životinjskog porekla, duhovnu terapiju, manuelne tehnike i vežbe koje se primenjuju pojedinačno ili u kombinaciji u svrhu lečenja, dijagnostikovanja i sprečavanja bolesti, to jest radi očuvanja dobrobiti.
S druge strane, dr Mirjana Mićović, pedijatar Doma zdravlja "Stari grad”, koja je prvi zdravstveni radnik koja je dobila dozvolu ministarstva za bavljenje metodom, pod nazivom reiki, smatra da je neophodno da se osnuje komora terapeuta koji nisu lekari, a koji se bave dozvoljenim vrstama alternativne medicine, na primer, metodama za unapređenje zdravlja ljudi poput masaža, reikija, bioterapija, joge.
"Ti terapeuti, pošto nisu završili medicinsku školu ili fakultet, trebalo bi da završe edukaciju u nekoj od zvaničnih institucija ili udruženja koji se bave tim metodama, i da rade pod supervizijom nekom lekara. Doktori bi onda mogli da upućuju pacijente na neki tretman kod njih. Oni ne bi smeli samostalno da leče, već da izvršavaju ono što lekar kaže", ističe dr Mićović.
