EPA-EFE/CHRISTIAN MARQUARDT
Angela Merkel

Došao je kraj kancelarskoj karijeri Angele Merkel. Ona je poručila svojim naslednicima da ne treba prekinuti proces i da, uprkos mnogo angažmana i strpljenja koje je potrebno, iskoriste priliku da u svoje redove prime i zemlje Zapadnog Balkana – Srbiju, Crnu Goru, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.

“U poslednjih šesnaest godina, koliko sam kancelarka, najveći pomaci na Zapadnom Balkanu postignuti su nakon pokretanja Berlinskog procesa 2014″. Tu se radi o smenjivanju svetlosti i senke”, rekla je tom prilikom Merkelova.

Početkom ove godine Merkelova je pokrenula Diplomatska inicijativa kojom se traži da se region Zapadnog Balkana ponovo postavi visoko na spisak prioriteta Evropske unije pokrenuta je početkom ove godine i to upravo od strane Angele Merkel.

S obzirom na to da proširenje EU na zemlje Zapadnog Balkana nije na listi spoljnopolitičkih prioriteta Merkelinih potencijalnih naslednika, nakon njenog odlaska će se to nastaviti u smanjenoj formi.

Nakon osme konferencije o Zapadnom Balkanu u sklopu Berlinskog procesa kancelarka je ponovila da “otpora ne nedostaje ni u EU”, a primetila je i da protiv procesa proširenja u ovom trenutku nije samo Francuska, već i ostale EU zemlje, poput Holandije i Bugarske.

– U primarnom interesu Evropske unije je da jača procese saradnje i kooperacije u regionu, u cilju prevladavanja podela. Nama ostaje još da imamo mnogo strpljenja i angažujemo se na Zapadnom Balkanu – zaključila je Angela.

“To je njena oproštajna poruka”

Da je integrisanje zemalja Zapadnog Balkana u EU neizvesno tvrdi i spoljnopolitički analitičar Jakša Šćekić.

– To je njena, na neki način, oproštajna poruka. U njeno vreme nije učinjeno mnogo na integraciji Zapadnog Balkana, i to je, može se reći, njen neuspeh kao kancelarke. Razlog? Sve zemlje Zapadnog Balkana bi da uđu u EU, ali po svojim pravilima, ne pravilima EU, tako da je razumljiv otpor starih članica – rekao je on.

Komentarišući slučaj Bugarske, Šćekić kaže da “oni ucenjuju zbog istorijskog sukoba s Makedonijom”.

– Tako su se ovde poklopile dve stvari, zamor EU od proširenja i nespremnost zemalja Zapadnog Balkana za korenite promene, naročito u oblasti vladavine prava – zaključio je spoljnopolitički analitičar.

1 KOMENTAR

POSTAVITE KOMENTAR

Upišite vaš komentar
Upišite vaše ime