Nedavni niz finansijskih problema u građevinskim kompanija je pokrenuo pitanje kako da se vlasnici kuća zaštite.
Prema rečima advokata Dženifer Dizon, iz firme za komercijalne parnice i stečaj “Hicks Oakley Chessell Williams“, niz je faktora stvorio savršenu klimu za kolaps građevinara u Australiji.
– Veliki broj građevinara suočio se sa ekonomskim problemima zbog značajnog povećanja kamatnih stopa i troškova materijala, nedostatka radne snage i problema u lancu snabdevanja – rekla je Dizon, i dodalo da je ovo posebno teško palo građevinarima koji su imali ugovore sa fiksnom cenom.
Generalna direktorka nacionalne asocijacija građevinske industrije “Master Builders Australia“, Denita Von je rekla da inflacija i promene u industrijskim odnosima, koje je predložila savezna vlada, takođe, vrše pritisak na male građevinske kompanije.
Prema podacima Australijske komisije za bezbednost i investicije (ASIC), u periodu između jula 2022. i aprila 2023. godine, 1.709 građevinskih kompanija, širom zemlje, je pod prinudnom upravom.
Ovo uključuje Porter Dejvis, Probild, Pivotal Homs, a nedavno i južnoaustralijsku firmu Katro.
Iako nisu sve okolnosti iste, advokat Dizon je rekla da postoji nekoliko koraka koje vlasnici treba da razmotre ako njihov graditelj postane nesolventan na delu projekta.
– Nabavite sveobuhvatan izveštaj o greškama na zgradi, jer je to važno za podnošenje zahteva za osiguranje i za podnošenje dokaza o dugu. Posebno je bitno kada gradnja nije završena, što će olakšati utvrđivanje nedovršenih radova i koji su nedostaci bili odgovornost građevinara koji je propao – objasnila je Dizon.
Pored toga, vlasnici kuća treba da prikupe i sve relevantne dokumente u vezi sa njihovim ugovorom o izgradnji, kao što su potpisane varijacije, zahtevi za napredak, fakture, priznanice o plaćanju, DBI polisu i svu prepisku koju su imali sa svojim graditeljem.
Sledeći korak je da prestanu sa daljim plaćanjem i da odmah kontaktiraju imenovanog likvidatora, kako bi bili sigurni da su na listi poverilaca.
Ujedno se vlasnicima kuća savetuje, da pre nego što angažuju novog graditelja da završi radove, neophodno je da ispravno raskinu ugovor sa prethodnim, jer nepravilan raskid može da dovede do pravnog postupka protiv vlasnika kuće.
Sem toga, novi građevinar obavezno mora da bude licenciran i osiguran.
U slučaju da graditelj postane nesolventan, ugasi se ili nestane, potrošači su u određenoj meri zaštićeni osiguranjem domaće građevinske garancije (DBI).
Ovu vrstu osiguranja graditelj sklapa pre početka izgradnje ili bilo kakvog plaćanja (uključujući depozit).
Međutim, čak i sa ovim osiguranjem, kupci i dalje mogu da budu izloženi sopstvenim troškovima, ukoliko njihov graditelj propadne, naglasila je Von.
– Postoje različita finansijska ograničenja u državama i teritorijama, tako da je pokriće ograničeno na troškove u rasponu koje je navedeno u osiguranju. Neke jurisdikcije preispituju ova zakonska ograničenja – rekla je Von i to je prema njenim rečima, razlog što će ova asocijacija nastaviti da podižu svest o važnosti osiguranja kod svojih članova i potrošača.
Osiguranje po državama i teritorijama
Iako je to zakonski zahtev u svakoj državi i teritoriji, pravila koja se tiču DBI razlikuju se širom zemlje.
ACT – Graditelji moraju da imaju polisu osiguranja stambene zgrade ili potvrdu o vernosti pre početka radova. U slučaju da graditelj postane nesolventan vlasnici kuća mogu da traže maksimalno pokriće od 85.000 dolara. ACT nudi najmanji iznos naknade od svih država. Rok za obaveštenje osigurača je 90 dana.
Novi Južni Vels – Izvođač mora da nabavi polisu osiguranja preko HBCF-a (Fond za kompenzaciju za izgradnju domova) za radove iznad 20.000 dolara. Ukupni limit (uključujući nezavršetak građevinskih radova, neispravne građevinske radove i sve druge troškove pokrivene polisom) je 340.000 dolara po stanu, sa podlimitom za nedovršene građevinske radove od 20 odsto ugovorne cene.
Severna teritorija – DBI se izdaje u obliku sertifikata fonda vernosti i mora da se uzme za svaki posao koji uključuje propisane radove na stambenoj izgradnji. Fond za vernost omogućava potrošačima da traže do 20 odsto ugovorene cene ograničene na 200.000 dolara, ako njihov građevinar bankrotira. Depoziti su ograničeni na pet odsto cene ugovora.
Kvinslend – Izvođači građevinskih radova moraju da imaju polisu KHVS-a (Šema osiguranja kuće u Kvinslendu) ako se rad na stambenim zgradama procenjuje na više od 3.300 dolara. Vlasnici mogu da traže do maksimalno 200.000 dolara za povraćaj depozita ako radovi nisu započeli, nedovršen rad, sanaciju štete izazvane požarom, olujom i otklanjanje nedostataka i sleganja u radu nakon završetka. Ova cifra može da se poveća na 300.000 dolara ako se uzme dodatno pokriće. Da bi podneo zahtev za neizvršenje, vlasnik kuće mora da ima potpisan ugovor sa fiksnom cenom, i podnosi KBCC-u u roku od tri meseca od datuma završetka ugovor.
Južna Australija – Od svakog licenciranog građevinara u ovoj državi se traži da u ime vlasnika kuće sklopi osiguranje od štete na zgradi (BII) za rad u vrednosti od 12.000 dolara ili više. Maksimalni iznos pokrića koji obezbeđuje BII polisa je 150.000 dolara tokom perioda osiguranja.
Tasmanija – Od 2008. ovo je jedina država bez nekog oblika osiguranja za garanciju izgradnje kuće. Međutim, nakon nedavnog niza tasmanijskih građevinskih kompanija koje su pale u likvidaciju, državna vlada se obavezala da će ponovo uvesti obavezno osiguranje za kuće. Od građevinara će se tražiti da se osiguraju za posao čija je vrednost veća od 20.000 dolara.
Viktorija – Graditelji su u obavezi da imaju DBI polisu za posao čija je vrednost veća od 16.000 dolara. DBI je namenjen da pokrije nepotpune i neispravne radove do 300.000 dolara za polise izdate posle 1. jula 2014. Nepotpuni radovi su ograničeni na 20 odsto ukupne ugovorne cene. Zahtev osiguravaču se podnosi u roku od 180 dana od dana saznanja o nesolventnosti građevinara.
Zapadna Australija – Ako su radovi na stambenoj zgradi procenjeni na više od 20.000 dolara, graditelj mora da uzme osiguranje od štete na kući (HII). Polisa HII pokriva završetak radova na stambenoj zgradi bez dodatnih troškova za vlasnika do limita od 200.000 dolara ako graditelj postane nesolventan. Polisa, takođe, može da obezbedi pokriće vlasniku kuće do 40.000 dolara za svaki gubitak depozita.
Da li je vaš građevinar u problemu?
Advokat Dizon ukazuje na tri indikatora koji mogu da ukazuju na to da graditelj ima finansijskih poteškoća:
* ako graditelj ne ili odbija da komunicira sa vama;
* ako graditelj nije posetio gradilište u dužem vremenskom periodu ili ako se radovima loše upravlja;
* ako graditelj ima poteškoća sa plaćanjem osoblja i dobavljača.
