Nove mere predostrožnosti u Švajcarskoj nisu obeshrabrile vrednu ekipu Serbika kafea da se u malom ali odabranom krugu ponovo sastane ne gubeći kontinuitet svoga programa i na taj način služi kao primer da je čak i ovim kriznim vremenima moguće baviti se kulturom. U prelepom ambijentu kantonalne biblioteke u Frauenfeldu održano je još jedno druženje. Za razliku od brojnih prethodnih, ovo je imalo malo drugačiji karakter i sadržinu jer su na temu “Nemanjići u književnom stvaralaštvu” predavanje održali Ivana Marčeta i Dimitri Paskovski. Ivana je profesor master srpske književnosti i jezika, a Dimitri je docent za nemački jezik i književnost i radi na Pedagoškom fakultetu u Bernu.
– Ivana i Dimitri su sve profesionalno i maestralno pripremili na čemu im od srca zahvaljujem, a sigurna sam da ćemo ovakva predavanja nastaviti i ubuduće – rekla nam je Dragana Zimonjić iz Serbika kafea.
Zanimanje posetilaca bilo je veliko i u toku predavanja postavljena su brojna pitanja, a svaki odgovor dvoje znalaca je propraćen je kako dokazima, tako i objašnjenjem koje budi interesovanja. Posetioci su i posle predavanja bili pod utiskom.
Božica Nedeljković ocenjuje da je veče odisalo posebnim šarmom i toplinom.
– Uz predavače tome smo doprineli i mi koji smo slušali dvoje kompetentnih ljudi. Oni su nam nesebično prenela svoja znanja o književnosti i kulturi Srba u doba Nemanjića, ali i šire o istorijskim prilikama koje su uticale na stvaranje srpskog jezika od tada do danas. Mnogo je istorijskih nepoznanica i baš su me one podstakle da i posle zvaničnog dela postavim više pitanja. Odgovori su još jednom dokazali da su nam baš tu istoriju bivši moćnici namerno izbrisali iz udžbenika. Najlepše i najvrednije delove su izbrisali, ali neko uvek sačuva otetu istoriju. Lično mislim da sve istine vekovima grabe da isplivaju – kaže Nedeljkovićeva.
Ona predavačima zahvaljuje na neposrednosti, a domaćici Dragani na pravom odabiru teme i odličnoj organizaciji.
– Već je uvod nagovestio izuzetno veče i uživala sam slušajući istorijske činjenice o delima Nemanjića za koje do sada nisam znala. Primetila sam da su i ostali bez daha pratili predavanje. Poučno je bilo i saznanje o pismenosti Slovena u periodu Nemanjića u odnosu na ostale narode toga vremena. Utisak je da i danas od Nemanjića možemo da učimo -rekla je Jelena Kostić.
Nisu samo oni koji su slušali predavanje zadovoljni. Ivana Marčeta je srećna što je predavanje o Nemanjićima i dodatak o pogledu na istoriju srednjeg veka naišao na veliko interesovanje.
– Prisutni su izrazili zanimanje za navedene sadržaje i izrazili želju da ovaj vid predavanja postane tradicionalan. Zahvalna sam ljudima na odzivu i na njihovoj želji da se podsete davno naučenih sadržaja, kao i da čuju i nauče nove stvari. Razgovor posle predavanja je pokazao koliko kulturni sadržaji obogaćuju svakodnevni život i inspirišu nas da živimo na kvalitetniji način, oplemenjujući i nas same i sve čime smo okruženi – istakla je Marčeta.
Posle svega još dugo se ostalo u prijatnom razgovoru uz mandarine i domaće kolače.
Staroslovenski uz grčki i latinski
Dimitri Paskovski za “Vesti” kaže da su u predavanju navedeni književno-istorijski i istorijsko-lingvistički razlozi i argumenti za preispitivanje postojećeg pogleda na srpsku književnost i na kulturnu baštinu srednjeg veka na našem prostoru.
– Tako se sistematski zapostavlja činjenica da se staroslovenski jezik u IX
veku koristi za prevođenje verskih spisa (koji biva uvažen od strane rimskog pape kao jezik za bogosluženje i time ravnopravan sa jevrejskim, grčkim i latinskim) i na kome se već u X veku prevode i filozofski antički tekstovi – i sve to u doba kada nijedan od zapadnih jezika ne postoji kao pisani ili književni jezik već tamo pismenost postoji samo na latinskom jeziku. Ova činjenica se ovde ne ističe radi veličanja južnoslovenske kulture već da se pokaže koliko je ignorisanje i umanjivanje njene istorijske važnosti neopravdano. Na to ukazuje i nedavno otkriće Strojimirovskog pečata iz druge polovine IX veka na ćirilici koji zahteva preispitivanje pretpostavki o nastanku ćirilice.
